Вечерњим богослужење у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима почело је обиљежавање 85 година од једног од најстрашнијих злочина почињених над српским народом у Другом свјетском рату – злочина Независне Државе Хрватске над Србима у Пребиловцима и доњој Херцеговини.
Вечерње служи епископ јужноамерички и администратор загребачко-љубљански Кирило и митрополит захумско-херцеговачки Димитрије уз саслужење свештенства Епархије захумско-херцеговачке.
Вечерњем присуствују Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, министер за рад, запошљавање, борачка И социјална питања Републике Србије Милица Ђурђевић Стаменковски.
Вечерас ће у порти Храма бити отворена и изложба дрворезбарских радова колоније ”Крст херцеговачких мученика”.
Пребиловци су једно од мјеста највћег српског страдања у Другом свјетском рату и трајни симбол мучеништва српског народа у Херцеговини. Током љета 1941. године усташке јединице НДХ извршиле су систематски злочин над Србима широм Херцеговине, гдје је постојало око 110 стратишта, од којих су већину чиниле крашке јаме попут Голубинке, Корићке јаме, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и бројних других природних бездана у које су жртве бацане, најчешће живе.
Масакр у Пребиловцима почињен је између 6. и 11. августа 1941. године. Под командом усташког заповједника Ивана Јовановића Црног убијено је 830 становника села, углавном жена, дјеце и стараца. Већина је жива бачена у јаму Голубинку код Шурманаца, недалеко од Међугорја, док су остали убијени на другим мјестима. У погрому је потпуно угашено 57 пребиловачких породица, из којих није остао ниједан преживјели члан.
Пребиловачке жртве дио су укупног страдања српског народа доње Херцеговине, гдје су усташе током 1941. године убиле хиљаде цивила. Посмртни остаци више од 4.000 Срба извађени су 1990. и 1991. године из 13 крашких јама у Херцеговини и 4. августа 1991. године сахрањени у спомен-костурницу у Пребиловцима.
Деценијама након Другог свјетског рата ови злочини били су прећуткивани. Ексхумације нису биле дозвољене, а 1961. године отвори јама у које су бацане српске жртве забетонирани су, чиме је додатно онемогућено достојанствено обиљежавање страдања и сахрана посмртних остатака.
Први парастос пребиловачким мученицима код Шурманаца служен је тек 1990. године, када је покренута и акција ексхумације. Међутим, већ наредне године услиједило је ново страдање. У јуну 1992. године, током операције “Чагаљ”, припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су Спомен-храм са криптом у којој су биле положене кости више од 4.000 српских жртава из Херцеговине, чиме је оскрнављено једно од највећих српских стратишта.
Након повратка српског становништва у Пребиловце послије 2000. године, преостали дијелови моштију пажљиво су прикупљени, а изградњом новог Храма Христовог Васкрсења поново су положени у његову крипту.
Храм Христовог Васкрсења освештан је 2015. године као спомен-светиња подигнута у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату. Исте године Српска православна црква канонизовала је пребиловачке и све херцеговачке мученике пострадале од усташа, а њихов празник обиљежава се 6. августа, у дане када је 1941. године извршен покољ над становницима села.
Храм је изграђен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, симболу васкрсења и побједе живота над смрћу. Подигнут је уз помоћ предсједника Српске Милорада Додика и институција Републике Српске, донација Срба из дијаспоре и бројних вјерника, као трајни спомен на невино пострадале.
Пребиловци данас представљају мјесто молитве, сјећања и опомене. Јапански лист “Асахи Шимбун” уврстио је ово херцеговачко село међу мјеста која су претрпјела највећа страдања у 20. вијеку, сврставајући га на четврто мјесто по размјерама трагедије у односу на број становника. Обиљежавање у Пребиловцима сваке године окупља потомке жртава, вјернике и бројне званичнике, с циљем очувања историјског памћења и одавања поште невиним страдалницима.
Данас, 6. августа, у 9.00 часова ће бити служена Света архијерејска литургија коју ће служити митрополит црногорско-приморски Јоаникије, митрополит дабробосански Хризостом, епископ јужноамерички и администратор загребачко-љубљански Кирило и митрополит захумско-херцеговачки Димитрије.
