У Основној школи „Свети Сава“ у Билећи уведена је забрана доношења и коришћења мобилних телефона у школским просторијама, како током наставе, тако и за вријеме малих и великих одмора.
Одлуку је једногласно донијело Наставничко вијеће, с циљем смањења прекомјерне употребе мобилних уређаја међу ученицима, побољшања концентрације и усмјеравања пажње на наставне садржаје, подстицања непосредне комуникације и дружења, те стварања квалитетнијег окружења за учење и боравак у школи.
„Иако је употреба мобилних телефона током наставе и раније била ограничена, гдје су ученици одлагали своје мобилне уређаје у кутије које су за то предвиђене, примијетили смо да ученици велики дио слободног времена, укључујући мале и велике одморе, проводе уз мобилне уређаје. То је, уз одређена непримјерена понашања, био један од разлога за доношење строже одлуке“ каже директор школе Небојша Кулиџан.
Одлука је ступила на снагу у понедјељак, а први утисци су позитивни. Ученици се придржавају правила. Према ријечима директора Кулиџана, школа до сада није добила притужбе ни од ученика ни од родитеља, а повратне информације родитеља углавном су позитивне.
„Изузетак од забране су ученици који из здравствених разлога морају имати мобилни уређај уз себе, уз приложену медицинску документацију и сагласност руководства школе. За непоштовање одлуке предвиђене су васпитно-дисциплинске мјере. Ученик ће прво бити опоменут, док ћемо за поновљено кршење правила примјењивати мјере у складу са законом и правилницима, укључујући и смањење оцјене из владања“, додао је Кулиџан.
Ипак, како истиче, намјера школе није кажњавање, већ стварање услова у којима ће ученици више времена проводити у разговору и дружењу са вршњацима.
На значај овакве одлуке указује и наставница енглеског језика у овој васпитно – образовној установи, Тања Самарџић, која истиче да прекомјерна употреба мобилних телефона и друштвених мрежа оставља посљедице на развој дјеце, њихову концентрацију и свакодневне навике. Посебно забрињава чињеница да ученици значајан дио времена уз телефоне проводе и након завршетка наставе.
Кроз свакодневну комуникацију са ученицима, дошла је до сазнања да поједини од њих мобилне телефоне користе и по неколико сати дневно. Као посебно упечатљив примјер издваја разговор са ученицима једног разреда, који су признали да осјећају нервозу када немају телефон уз себе и прилику да провјере садржаје на друштвеним мрежама. То, како сматра, показује колико је употреба мобилних уређаја постала дио њихове свакодневице.
„Позитивни помаци већ се могу уочити и у школским ходницима. Ученици сада више разговарају једни с другима, мада, понекад питају наставнике шта ће радити током одмора без мобилних телефона. Управо то показује колико је важно поново подстицати непосредну комуникацију и међусобно дружење, умјесто ослањања на дигиталне садржаје“, каже Самарџић.
Ипак, она наглашава да није против мобилних телефона, нити против вјештачке интелигенције, већ сматра да савремена технологија може имати значајну улогу у образовању, уколико се користи на правилан и сврсисходан начин. Као примјер наводи могућност коришћења вјештачке интелигенције за припрему и провјеру вјежби, што ученицима може олакшати учење и уштедјети вријеме.
„Примијетила сам употребу вјештачке интелигенције у настави али ми имамо начине да то избјегнемо. Увођењем забране у Основној школи „Свети Сава“ не доводи се у питање значај технологије у савременом образовању, већ потреба да се направи јасна разлика између њене корисне и прекомјерне употребе. Порука школе је да дјеци, поред дигиталних вјештина, треба вратити навику разговора, дружења и квалитетног провођења слободног времена, што је важно за њихов правилан развој“, додала је Самарџићева.
У непосредном разговору са просвјетним радницима дошли смо до закључка да у времену у којем све више комуницирамо путем екрана, важно је дјецу подсјетити на вриједност разговора лицем у лице. Јер ниједна друштвена мрежа не може замијенити искрено дружење, дјечији смијех и пријатељства која се граде у школским клупама и школским ходницима, а након школе настављају на игралиштима.
Ипак, да би овакве мјере забране дале дугорочне резултате, важно је да подршка не изостане ни изван школских клупа. Одговоран однос према мобилним телефонима и друштвеним мрежама развија се прије свега у породици, због чега је сарадња родитеља и школе од посебног значаја. Јер, само заједничким дјеловањем могуће је помоћи дјеци да препознају границу између корисне употребе технологије и навике која им одузима вријеме намијењено учењу, игри и дружењу.
