Импресивно. Вјештачка интелигенција рецитовала познату пјесму Алексе Шантића „Остајте овдје“ (АУДИО)

Вјештачка интелигенција више није никакaв апстрактни појам и све више је присутнија у нашој свакодневници.

Евидентно је да ће ова технологија, која се експоненцијално развија, бити саставни дио нашег живота који нећемо моћи игнорисати.

Све више је присутна у нашим телефонима, интернет претрагама, препорукама, превођењу текстова, писању електронске поште, уређивању слика, па чак и у разговорима које водимо сваки дан.

Кроз цијелу историју технологија је увијек проналазила пут до људи – од штампарије, преко струје, аутомобила, интернета, па до паметних телефона. Никада није остала само у лабораторијама а већ сада је сигурно да ће тако  бити и са вјештачком интелигенцијом.

Зато нема разлога за страх. 

Вјештачка интелигенција није нешто што нас контролише, напротив она је алат који ми користимо у свакодневним обавезама и контролисана је од нас самих.     

Ми одлучујемо како ћемо је усмјерити, како ћемо је користити и гдје ћемо поставити границе. 

Када је користимо паметно, одговорно и етички – постаје савезник, а не пријетња.

Пред језички модел поставили смо задатак рецитовања познате пјесме Алексе Шантића “Остајте овдје” и добили импресивне резултате које можете послушати испод:

Остајте овдје!…Сунце туђег неба,
Неће вас гријат кô што ово грије;
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није.

Од своје мајке ко ће наћи бољу?!
А мајка ваша земља вам је ова;
Баците поглед по кршу и пољу,
Свуда су гробља ваших прадједова.

За ову земљу они бјеху диви,
Узори свијетли, што је бранит знаше,
У овој земљи останите и ви,
И за њу дајте врело крви ваше.

Кô пуста грана, кад јесења крила
Тргну јој лисје и покосе ледом,
Без вас би мајка домовина била;
А мајка плаче за својијем чедом.

Не дајте сузи да јој с ока лети,
Врат’те се њојзи у наручју света;
Живите зато да можете мријети
На њеном пољу гдје вас слава срета!

Овдје вас свако познаје и воли,
А тамо нико познати вас неће;
Бољи су своји и кршеви голи
Но цвијетна поља куд се туђин креће.

Овдје вам свако братску руку стеже –
У туђем свијету за вас пелен цвјета;
За ове крше све вас, све вас веже:
Име и језик, братство, и крв света,

Остајте овдје!… Сунце туђег неба
Неће вас гријат кô што ово грије –
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није…