Друштво

Јефтинију струју од БиХ има само држава Конго. Ево гдје је најскупља на старом континенту

Најскупљу струју међу земљама Европске уније плаћају становници Њемачке, гдје киловатсат кошта чак 40 центи, а одмах до њих су становници Ирске које један киловатсат кошта 38 центи.

Захваљујући, између осталих, чињеници да се њена значајна количина производи у хидроелектранама, становници Босне и Херцеговине већ годинама плаћају најјефтинију електричну енергију на Старом Континенту, али и у свијету, пише Вечерњи.ба.

Са цијеном од 8 центи (колико је прошле године износила цијена електричне енергије) становници ове земље за електричну енергију су током 2023. године требали издвојити готово упола мање новца по киловатсату од становника Хрватске.

Наиме, према подацима објављеним у Пиxселловој графици, а који се односе на цијене електричне енергије током 2023. године, кад су у питању домаћинства у Европској унији са годишњом потрошњом између 2500 и 5000 киловатсати, у Хрватској грађани плаћају 15 центи за киловатсат, и то укључујући све порезе и давања, преноси Вечерњи.ба.

Дакле, најскупљу струју међу земљама Европске уније плаћају становници Њемачке, гдје киловатсат стоји чак 40 центи, а одмах до њих су становници Ирске које један киловатсат кошта 38 центи.

На другом крају љествице земаља ЕУ-а најјефтиније пролазе становници Мађарске и Бугарске, гдје је цијена киловатсата 11 односно 12 центи.

Према истим подацима, Французи за киловатсат издвајају 26 центи, Талијани 33 цента, Шпанци и Португалци 23, а Словенци 21 цент. У Србији је цијена електричне енергије тек незнатно виша него у Босни и Херцеговини те становници ове земље издвајају 10 центи по потрошеном киловатсату, док становници Косова за исти трошак плаћају 11 центи.

Треба напоменути како се, уз то што БиХ има најнижу цијену електричне енергије у Европи, становници ове земље, барем по овом питању, налазе у повољнијем положају од већине земаља свијета.

Наиме, ту тему недавно су обрадили и поједини специјализирани портали који се баве кретањем вриједности енергената. Према њиховим подацима, упоређујући цијене електричне енергије и нафтних прерађевина у 100 земаља у свијету, БиХ се нашла на 99. мјесту листе по висини цијене електричне енергије, а када је у питању гориво – на 61. Тако, према њихову писању, БиХ има много повољнију цијену електричне енергије, која је за чак 30 посто нижа од глобалног просјека, а друштво јој на овом попису праве Мађарска, Бјелорусија, Србија, Јужна Кореја и Мексико. Према подацима објављеним на споменутим порталима, током прошле године јефтинију струју од становника БиХ плаћали су само становници Демократске Републике Конго.

Према тврдњама стручњака, разлике у цијенама дијелом су резултат и начина на који се производи електрична енергија. Тврде како је производња електричне енергије уз помоћ соларних и вјетроелектрана значајно скупља од производње из хидроелектрана. Према службеним подацима, производња хидроелектрана је током 2023. године била већа за 44 посто, а термоелектрана мања за 13 одсто у односу на 2022. годину.

Завод за статистику БиХ објавио је да је, на примјер, у децембру 2023. укупна производња електричне енергије у ФБиХ износила 714 GWh, од чега су у укупној бруто производњи електричне енергије хидроелектране учествовале с 38,24 посто, термоелектране с 57,84 одсто и вјетроелектране с 3,9 одсто. Иначе, БиХ се међународним споразумима обвезала на провођење декарбонизације до 2050. До тада би требала повећати свој удио енергије из обновљивих извора, а до 2030. на више од 40 посто.

Подијели...
Извор
НЕЗАВИСНЕ

7 Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!