Иако је привреда у мањим срединама источне Херцеговине на кољенима, просјек у основним показатељима финансијског пословања још извлачи Требиње, али у некој мјери и Гацко, гдје се привреда највећим дијелом ослања на електроенергетски и прерађивачки сектор.
И док се у Требињу, паралелно с енергијом и прерађивачком индустријом, компаративна предност даје интензивном развоју пољопривредно-прехрамбене производње и развоју туристичке понуде, у Гацку се предност даје производњи струје, али и пољопривредним и туристичким потенцијалима.
Охрабрује податак да је РиТе Гацко у јануару произвео највише електричне енергије у систему „Електропривреде РС“ и премашио властити план производње за пет процената, а с обзиром на то да се готово цјелокупна привреда наслања на овог гиганта, Гацко има позитивно привредно пословање.
С друге стране, предузећа у источној Херцеговини ипак неминовно и даље иду у стечаје, а, према ријечима предсједника Окружног привредног суда Требиње, судије Смајила Беговића, током 2023. године је у овом суду запримљено пет стечајних предмета у привредним колективима на подручју источне и старе Херцеговине, док је ријешено 11, а тренутно је у раду седам предмета.
„Током 2023. године на подручју које покрива Окружни привредни суд у Требињу, а то су подручје града Требиња, те општина Билећа, Гацко, Невесиње, Берковићи, Љубиње, Фоча, Калиновик и Чајниче, основана су 73 нова привредна субјекта“, навео је судија Беговић, али, како додаје, о томе да ли и колико нове фирме доприносе побољшању општег стања привреде каже да судови не воде такве евиденције.
У требињској Градској управи, међутим, тврде да сваки нови привредни субјект даје и корист друштвеној заједници, а према посљедњим анализама ти приходи су знатно већи у односу на раније показатеље.
Тако је и на посљедњем скупштинском засједању, које се бавило привредним темама, изнесен податак да су укупни приходи 346 пословних субјеката са подручја Требиња у 2022. години износили милијарду и 600 милиона марака, што је за 29% више у односу на годину прије, а збирни финансијски резултат привреде је позитиван, с утврђеном добити од 73,6 милиона марака, иако је та добит, због истовремено значајно повећаних расхода пословних субјеката, знатно мања него у ранијем периоду.
„Ми и даље највеће учешће у приходима од пословне дјелатности имамо у домену електричне енергије, на шта отпадају двије трећине, а остатак на прерађивачку индустрију, трговину и грађевинарство, док се, према Стратегији развоја града Требиња 2018-2027, даје предност интензивном развоју пољопривредно-прехрамбене производње и развоју туристичке понуде и предузетништва у туризму“, истиче градоначелник Мирко Ћурић.
Он додаје да су значајне развојне могућности у предузетничкој области, за коју и Градска управа дијели подстицајна средства, те да на подручју града активно дјелује више од 500 предузетника – највише занатлија, али и угоститеља, трговаца, ауто-превозника, с тим да стотинак предузетника има милионске приходе и биљеже знатно повећање.
Иако су предузећа, која се у Херцеговини гасе у стечајима, у ствари била без имовине, у Окружном привредном суду кажу да су у посљедње три године имали рочишта везана само за таква предузећа, тако да није ни могло бити наставка производње ни у једном од њих.
„У свим привредним субјектима у којима постоји шанса за ревитализацију било које врсте она се без одлагања и спроводи“, навео је на крају судија Беговић.
У Требиње се истовремено слива и највише инвестиција и аплицирају инвеститори, а узлазну путању, којом овај град иде посљедњих година, још ће више повећати градња у Пословној зони Волујац и радови на Слободној зони.
