Електрична енергија у Републици Српској најјефтинија је у региону и иако би одређени вид поскупљења био значајан за производна предузећа енергетског сектора и њихове раднике, став надлежних је да је тренутна цијена адекватна и да “Електропривреда РС” то може поднијети.
Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” директор “Хидроелектрана на Требишњици” (ХЕТ) Гордан Мишељић, наводећи да на рачунима грађана Српске није само обрачуната потрошена струја по одређеној цијени, већ и мрежарина и друге накнаде.
– Тај вид повећања цијене електричне енергије добро би дошао самој “Електропривреди РС”, али и њеним радницима. То питање требало би да рјешава Влада РС на начин да буде сензибилна како према грађанима и привреди тако и према цјелокупном нашем холдингу, који запошљава 9.000 радника. Толики број породица живи од плата које исплаћујемо – рекао је Мишељић.
ГЛАС: Прошлу годину обиљежила је озбиљна енергетска криза, каква је сада ситуација на глобалном нивоу?
МИШЕЉИЋ: Ствари су се поприлично устабилиле, али цијена електричне енергије на тржишту је и даље неколико пута већа у односу на прије двије године. Креће се између 70 и 100 евра по мегават-сату, а шта ће бити у наредном периоду тешко је предвидјети.
ГЛАС: БиХ се обавезала да ће слиједити европски план декарбонизације и постизања циља климатске неутралности до 2050. године. Може ли Република Српска испунити тај циљ?
МИШЕЉИЋ: “Електропривреда РС” је храбро ушла у тај вид инвестиционог циклуса који подразумијева изградњу неколико хидроелектрана, великих соларних електрана и вјетропаркова. Да ли ће се успјети, надам се да хоће, али би требало имати у виду да тај план захтијева велика финансијска средства. Ниједна електрана није изграђена од властитих средстава, а колико ћемо имати могућности за добијање кредита од страних инвеститора, видјећемо.
“Електропривреда РС” је на вријеме предузела кораке да тај процес транзиције буде безболан и за грађане и за предузеће у смислу недостатка електричне енергије.
ГЛАС: Има ли Српска довољно ресурса за производњу чисте, зелене енергије и може ли се енергетска зависност градити искључиво на обновљивим изворима?
МИШЕЉИЋ: Немамо другу могућност. Ако будемо гасили термоелектране, односно нашу базну енергију, морамо је надокнадити на неки други начин, а прелазак свакако не зависи од нас. Лани је такса за тону произведеног CO2 у енергетској заједници износила готово 100 евра па се долази у ситуацију да је рад термоелектрана готово неисплатив јер је електрична енергија из тог извора прескупа. С друге стране, када је 2022. године био поремећај на тржишту струје све угашене термоелектране у Њемачкој су биле поново упаљене јер просто нису имали одакле надокнадити струју. Српска има довољно ресурса за производњу зелене енергије.
ГЛАС: Како ускладити захтјеве еколога и све веће потребе за струјом?
МИШЕЉИЋ: Златну средину је тешко наћи, увијек ће бити аргумената за и против. Важно је да се развијају нове технологије које имају све мањи утицај на животну средину. Када је у питању хидроенергија већ неколико година се развијају такозване “фисх фриендлџ” турбине које дозвољавају рибама пролаз кроз турбинско коло, да могу изаћи и проћи електрану. Хидроелектране тешко и да могу утицати на загађење околине, могу једино донекле промијенити микроклиматске услове и то у појасу око акумулације.
Извоз
ГЛАС: Извоз струје ове године заузима прво мјесто на листи пласираних производа из Српске. Да ли у извозу требамо тражити шансу за развој и може ли ХЕТ произвести више електричне енергије за стране купце?
МИШЕЉИЋ: То ће понајвише зависити од хидрологије, односно од киша. Мада то питање није везано само за ХЕТ, већ цјелокупан холдинг односно матично предузеће. Изгубљен је арбитражни спор између “Електропривреде Словеније” и “Термоелектране Угљевик” па ће 30 одсто електричне енергије коју произведе термоелектрана морати да се испоручи, по одређеној цијени, Словенцима. Видјећемо како ће то утицати на укупан извоз струје.
