Привреда

Текстилци се боре за опстанак. Фирма “Пчелица Маја” из Билеће ипак сачувала радну снагу

На глобалну кризу нису имуна ни текстилна предузећа у Српској, јер је потражња за робом појединих домаћих фирми пала и до 50 одсто, нових тржишта ни купаца нема, а посебно забрињавају предвиђања да тешки изазови за ову грану индустрије тек слиједе.

Технички директор предузећа које се бави производњом женског интимног рубља и купаћих костима “Exclusive lingerie” из Бањалуке Борис Толимир за “Глас Српске” каже да и те­ како осјећају посљедице инфлације.

– Тај проблем је присутан у цијелом свијету још од прошле године и директно утиче и на пословање нашег предузећа, јер су на неким тржиштима пословне активности смањене и за 50 одсто и јако тешко је доћи до нових купаца – рекао је Толимир.

Осим на тржишту БиХ, како каже, производе пласирају и у Србију, Хрватску, Сјеверну Македонију, а за партнера из Шведске производе спортске грудњаке.У оваквим сложеним условима пословања покушавамо да одржимо производне активности и да не смањујемо број радника – казао је Толимир. Истакао је да су цијене репроматеријала у посљедње три године скочиле и до 30 одсто.

– Почетком ове године ситуација је почела да се стабилизује, међутим поскупљење нафте је поново погурало инфлацију те стижу најаве повећања цијена сировина од нове године – казао је Толимир.

Ако се гледају статистички подаци за првих седам мјесеци и пореде са прошлом годином, Толимир каже да се може рећи да је индустрија текстила “друштвено одговорна”.

– Цијене хране су расле за девет одсто, пића пет одсто, становања 16 одсто, намјештаја седам одсто, док је одјећа забиљежила пад цијена од 2,9 одсто – рекао је Толимир.

Додао је да се са проблемом радне снаге суочавају све индустрије већ годинама, те је нагласио да је на нашем тржишту јако тешко односно готово немогуће доћи до квалификованог радника.

– Образовни систем је неусклађен са потребама тржишта, ова занимања се не промовишу довољно и данас имамо ситуацију да привредници увозе радну снагу из Индије и Пакистана – рекао је Толимир.

Директорица бањалучке фирме која се бави производњом модне и радне одјеће “Miltex” Вишња Поповић каже да своје производе искључиво пласирају на тржиште БиХ.

– С обзиром на очекиван пад потражње у текстилној индустрији, нисмо ширили тржиште и настојали смо очувати постојеће производне капацитете и сачувати радна мјеста – казала је Поповићева.

Додала је да су цијене репроматеријала веће него лани, због чега сада очекују стабилнији период па се надају и паду цијена одређених сировина.

– Због унапријед потписаних уговора са купцима, тешко је било повећавати цијене наших производа како нам не би отказивали наруџбе. Међутим, неке цијене смо ипак били приморани подићи да бисмо позитивно пословали – рекла је Поповићева.

Мањак стручне радне снаге у сектору текстила који запошљава претежно женску радну снагу, како каже, данас је посебно изражен.

– Нажалост, прогнозирају се све већи изазови у периоду који је пред нама, али захваљујући континуираним побољшањем услова рада успијевамо одржати исти број запослених – закључила је она.

Радну снагу успјели су сачувати и у фирми “Пчелица Маја” из Билеће, чији власник Драго Вујовић каже да им је набавка репроматеријала задала највише муке.

– Специјализовани смо за беби текстил, а производе шијемо од памука који набављамо из Турске. Добављачи су дизали цијену и до 30 одсто, поскупио је превоз, а и испоруке касне – рекао је Вујовић.

Због такве ситуације, како каже, били су приморани подићи цијене својих производа за неких седам, осам процената.

– Успјели смо ове године одржати број купаца и ниво продаје на отприлике истом нивоу као и лани – казао је Вујовић и додао да своје производе тренутно не извозе, али то свакако имају у плану.

Неизвјесна будућност

О проблематици у сектору текстилне и обућарске индустрије расправљано је и у петак у Привредној комори Републике Српске на сједници Скупштине Удружења текстила, коже и обуће, гдје је истакнуто да глобална криза и трендови битно утичу на смањене потражње за производима текстилне и обућарске индустрије, што за посљедицу има смањење наруџби за привредна друштва која су оријентисана на сарадњу са познатим свјетским брендовима. Велики трговински ланци у ЕУ имају обимне залихе готових производа из ранијих сезона што битно утиче на потражњу производа.

Изазови са којима се сусрећу привредна друштва у овом сектору односе се на велику стопу инфлације, поскупљење енергената и репроматеријала на глобалном тржишту, али и све веће захтјеве за увећање плата запослених, па се поставља питање како сачувати радна мјеста и стране партнере.

Подијели...
Извор
ГЛАС СРПСКЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!