Привреда

Црна Гора све гласнија о Билећком језеру. Вукановић каже да нема ништа спорно (ВИДЕО)

Попут црногорске јавности и Министарство капиталних инвестиција Црне Горе сматра важним питање права коришћења вода Билећког језера, поручујући да је неопходан озбиљан међуресорски приступ, како би се прво утврдило власништво државе у хидропотенцијалу језера, након чега би се одлучивало о даљим корацима.

Ниједна црногорска Влада није се до краја ухватила у коштац са важним економским питањем – какво је Билећко језеро, јер је свака иницијатива остала мртво слово на папиру. Гдје је запело у причи о Билећком језеру?  Да ли је дипломатским путем могли више да се постигне или једино преостало решење представља међународна арбитража?

Много је воде отекло из црногорских ријека у Билећко језеро током шест деценија. Милијарде евра просула је Црна Гора, незаинтересована да искористи хидропотенцијал који Република Српска и Хрватска паметно користе.

Краткотрајна иницијатива

Да није вода Билећког језера потопила само дио црногорске територије, већ и њено право на обештећење, показује и однос БиХ која је одлучила да о овом питању ћути. Са друге стране, Влада Црне Горе морала је о Билећком језеру да буде гласнија, пише црногорска државна телевизија.

За све ове године Црна Гора је стидљиво подсјећала комшије да није заборавила на Билећко језеро и да тражи парче колача. Посљедњи пут се на тај потез одлучио премијер 42. Владе Здравко Кривокапић, који је формирао и комисију која би се бавила тим питањем. Међутим, кратког је даха била таква иницијатива.

„Била је идеја да се крене у озбиљну ситуацију – да се процијени потенцијал уз неког ко би био прихваћен са обе стране… али из непознатог разлога та тијела нису никад заживјела“, рекао је Марко Перуновић, савјетник премијера Црне Горе и и државни секретар у Министарству капиталних инвестиција, у 42. Влади.

И док се Црна Гора потајно нада да ће Република Српска сама да се одрекне дијела струје или новца у њену корист, они јасно поручују да им тако нешто не пада на памет.

Непознанице из прошлости

Гдје је ко био током ових шест деценија и шта је уложио, тешко је ући у траг.

„Сви ти ранији преговори вођени са Републиком Српском су под велом тајне, не знамо ни да ли је икада плаћана та накнада за воде, којим је процедурама све то ишло“, поручио је Перуновић.

Иако Црна Гора ни дан данас не зна шта јој и колико припада од Билећког језера, професор међународног права из Београда Родољуб Етински каже да је са правне стране ситуација јасна.

„Сада Црна Гора не би имала неко право да тражи учешће у производњи струје од стране хидроелектрана Републике Српске, или учешће од добити. Оно на што неспорно има право јесте – да користи свој дио потенцијала који јој припада на Билећком језеру“, рекао је Етински, професор међународног права из Београда.

Мада је арбитража једна од могућности, Црна Гора је никад није покренула. За такав потез улог је велики, а шанса мала. Такође, за арбитражу је потребна и сагласност друге стране.

Неопходан озбиљан међуресорски приступ

Посланик у Народној скупштини Републике Српске Небојша Вукановић каже да нема ништа спорно, јер се тачно зна колико добијају Билећа и Требиње, и исти такав дио би требало да добије и никшићка општина.  

У Министарству капиталних инвестиција ово питање такође сматрају важним и поручују да је неопходан озбиљан међуресорски приступ како би се прво утврдило власништво Црне Горе у хидропотенцијалу Билећког језера након чега би се одлучивало о даљим корацима.

До тада, или неке нове Владе, слиће се у Билећко језеро хиљаде кубика црногорске воде, од које ће у Републици Српској и Хрватској и даље производити струју само за себе.

Подијели...
Извор
РТЦГ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!