Анализа утицаја неважећих гласачких листића на изборни резултат кандидата за предсједника Републике Српске 2022. године

Колеге са портала tanjug.ba бавили су се свеобухватном анализом утицаја неважећих гласачких листића на изборни резултат кандидата за предсједника Републике Српске на предстојећим изборима. Резултате анализе можете прочитати у наставку који слиједи:

Као што можемо видјети просјечан број неважећих листића, по свим основама, је 6,81%, што говори да је према прелиминарним и непотпуним подацима ЦИК БиХ, који су релевантни за моменат у којем примједбу износе опозиционе партије у Републици Српској, да је проценат неважећих листића још увијек у оквиру просјечног, односно испод просјечног, а да је само за ПД ПС БиХ већи проценат неважећих листића у односу на просјечни, док је за ниво предсједника Републике испод просјека.

Имајући, дакле, у виду претходно према сада обрађеним и доступним подацима, не би могло да се закључи да је дошло до појаве која би одступала од уобичајеног, на основу чега би се евентуално могао изводити закључак у вези регуларношћу избора за предсједника Републике Српске по овом питању.

Ако би посматрали само изборе за ниво предсједника Републике Српске:

Mожемо, такође, закључити да је тренутни проценат неважећих листића у оквиру просјека, чак испод вишегодишњег просјека, што значи да се, ни из овако посматраних показатеља у вези са неважећим листићима, не може извести закључак, у посматраном тренутку и на основу резултата на тренутно обрађеним бирачким мјестима, да је дошло до одступања који би наслућивао нерегуларност.

Са друге стране, уколико број неважећих листића поредили са разликом у гласовима два првопласирана кандидата, односно теоријску могућност у вези са могућим утицајем на изборни резултат првопласираних кандидата, ту можемо извести закључак да би број неважећих листића могао да утиче на изборни резултат, али да, имајући у виду да је та појава присутна у претходна два изборна циклуса, да ни ови подаци не одступају од вишегодишњих.

Међутим, да би са сигурношћу процијенили теоријску могућност утицаја на изборних резултат, број неважећих листића није могуће посматрати у њиховом укупном броју, који обухвата и неважеће „празне листиће“, чији број, ни теоријски, не може утицати на изборни резултат, већ је то могуће посматрајући издвојено само листиће „неважеће по другим основама“.

Дакле, уколико погледамо број неважећих листића по другим основама, чијом евентуално манипулацијом и њиховим бројем, је могуће, теоријски, утицати на изборни резултат кандидата за предсједника Републике, онда можемо видјети да је њихов број такав да они и када би у одређеном проценту и постојала нека манипулација, она, за сада, нема ни теоријског утицаја на изборни резултат кандидата за предсједника Републике Српске 2022. године, поготово што ни теоријски није могуће да је 100% овако неважећих листића, неважеће због евентуалне манипулације.

Имајући у виду претходно, без обзира на чињеницу да је свака манипулација и прекрајање изборног резултата недозвољена радња, чак и када би постојала, она, како подаци тренутно говоре, не би утицала на промјену изборног резултата, односно на ранг кандидата, чак и ако би све неважеће листиће, што наравно није могуће ни теоријски посматрати, приписали другопласираном кандидату.

 Дакле, захтјеви кандидата Јелене Тривић и политичке групације, која ју је кандидовала, да се избори за предсједника Републике Српске у цјелини понове, нису оправдани, због чињенице да то не би промијенило чињеницу да она, тренутно, има мање гласова од кандидата Милорада Додика и да број неважећих листића нема утицаја на евентуалну промјену ранга гласова које је усвојила у односу на противкандидата што је кључни основ и разлог за евентуално понављање избора.

Такође, имајући у виду да је проценат неважећих листића за предсједника Републике Српске и проценат неважећих листића на изборнима за друге нивое власти приближан, а да се, при томе, не износе озбиљније примједбе у вези са истим, нити се захтијева понављане избора и за ове нивое власти, јасно се као вјероватан закључак намеће да је захтјев Јелене Тривић и захтјев њене политичке групације мотивисан политичким, а не правним разлозима, чак и без обзира на оправдану потребу да се појединачне примједбе, на основу евентуалних материјалних доказа, на регуларност изборног процеса истјерају на чистац и избори на мјестима на којима се примједбе покажу оправданим изборни процес понови.

Примједбе кандидата Јелене Тривић и њене политичке групације, које велику разлику међу кандидатима наводе као нерегуларност говори у прилог горе изнијете оцијене да су захтјеви за понављањем цјелокупног гласања за ниво предсједника Републике, политичке, а не материјално правне или чињеничне природе. Немирење једног од кандидата разликом у гласовима међу њима није и не може да буде оправдана примједба на регуларност изборног процеса, већ може само да наведе на постојање скривене намјере оног који тврди супротно или најблаже речено на његову незрелост и неозбиљност.