Пред почетак изборне кампање очекивано се у јавности појављују разна истраживања која, у зависности који их наручује и плаћа, доносе жељене резултате.
Зато јавност и не треба да чуди што се предвиђања драстично разликују у корист појединих кандидата, а на штету њихових политичких ривала.
Фактор магазин је имао увид у неколико истраживања гдје су наручиоци биле странке како владајуће коалиције тако и поједине опозиционе партије.
Рађена су углавном крајем јула и почетком августа, телефонски, на узорку од 1007 до 1235 испитаника, становника Републике Српске.
ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Логично је да су јавност и политичке странке највише занимале појединачне функције за предсједника Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ. Резултати свих анкета издвојили су по три кандидат за предсјендика Републике Српске и то Милорада Додика, Јелену Тривић и Радислава Јовичића, а остали кандидати су на ниову један или два одсто подршке те нису занимљиви за упоређивање.
Што се тиче троје фаворита све, или готово све анкете дају предност Милораду Додику.
Он је у овом тренутку, у зависности ко је наручио испитивања, у предности између 11 и 14 одсто у односу на Јелену Тривић.
Само једна анкета, за коју Фактор магазин тврди да је имао увид, даје предност кандидату ПДП-а Јелени Тривић али у тој анкети Странка пензионера је друга по јачини у Републици Српској што све друге резултате испитивања доводи у ситуацију да нису релевантни. Сва друга испитивања пулса бирача дају предност кандидату СНСД-а. Једна анкета ту разлику види од чак 15 одсто у корист Милорада Додика, тврди Фактор магазин.
Кандидат ДНС-а Радослав Јовичић према свим рађеним анкетама има између 5 и 7 одсто подршке. Милорад Додик измедју 34 и 36 одсто испитаних, док Јелену Тривић подржава од 21 до 25 одсто. Остатак процената отпада на кандидате који немају значајнију популарност у народу и на кандидате чији су бирачи још увијек неодлучни. Рекло би се да трка за предсједника још није готова али је предност Милорада Додика, према овим анкетама, готово недостижна.
СРПСКИ ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА БИХ
Што се тиче избора за члана Предсједништва БиХ из Републике Српске истраживања показују да је ту све већ јасно, наводи Фактор магазин.
Жељка Цвијановић кандидат СНСД-а има толику предност, према свим рађеним истраживањима, да је она недостижна.
Подршка кандидату СНСД-а креће се од 15 па до чак 21 одсто разлике у односу на опозиционог Мирка Шаровића из СДС-а. Предсједника СДС-а подржава између 11 и 13 одсто испитаних пунољетних грађана Српске. Жељка Цвијановић има подршку између 28 и 34 одсто бирача Републике Српске.
Трећи кандидат, такође из опозиције, и лидер ДНС-а Ненад Нешић који је једини јавно рекао да Мирко Шаровић не може побиједити Жељку Цвијановић одмах је по процентима иза лидера СДС-а. Подршку му даје од 6 до 10 одсто испитаних у зависности од наручиоца и аутора анкете.
Занимљиво је да готово сва истраживања показују да је овде све завршено те да ће Жељка Цвијановић глатко побиједити Мирка Шаровића.
Ипак, у случају мале излазности што је релано очекивати, страначке машинерије, када су у питању појединачни кандидати, морају имати кључну превагу.
Своју улогу одиграће и коалициони партнреи у владајућој коалицији те међустраначки сукоби у опозицији.
СТРАНКЕ
Што се тиче партија, сва истраживања као најјачу партију издвавају СНСД.
Проценти се драстично разликују за све партије па тако није познато да ли ће СДС остати као друга најјача политичка организација у Српској.
ПДП има јаке појединачне кандидате попут градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића који опет, по свему судећи, неће радити за Јелену Тривић као ни Милан Миличевић за Мирка Шаровића. Колико ће то утицати на укупни резултат партије знаће се тачно 2.октобра.
Слично је и са сукобом свих опозиционара са Небојшом Вукановићем. Иако он тврди да има огромну популарност и да осјећа “пулс народа” анкете не поакзуују баш тако. Вукановић је , по рађеним анкетама, на ивици цензуса али има и оних које му не дају ни један одсто, тврди Фактор магазин.
Готово је извјесно да ће се у суштини издвојити једна велика групација – СНСД, можда СДС и ПДП или Драшков ПДП. Остали се боре па ће онај ко пређе цензус имати од два до пет посланика а то су Социјалисти, СПС, ДНС, ДЕМОС, Уједињена Српска, НПС, Покрет за државу, Небојша Вукановић…
Не треба заборавити ни чињеницу да се од 83 посланика у Скупштини чак 20 мандата додјељује на основу тзв. компензација. Ту ствари, што је показао и овај сазив, варирају и немогуће је прогнозирати ко их узима.
Подсјећамо да је 2018. године ДНС освојио 11 директних мандата и само један компенцазиони док је НДП са једним директним мандатом добио чак три компензациона.
БАЊАЛУКА
Оно што је занимљивост избора 2018. године јесте да се први пут догодило да Бањалука не одлучује изборе. Та година по много чему јесте била специфична и више се неће поновити, од излазности до разних други околности. И ове године Бањалука неће одлучити изборе.
Локлани избори покзалаи су да опозиција, на крилима појединаца може направити резултат. Међутим, сада ти појединици у опозицији често јавно нападају једни друге и раде једни против других а највеће разочарање бирача приредио је Драшко Станивуковић.
С друге стране Владо Ђајић вратио је СНСД у игру након пораза 2020. године. У овом тренутку гласачи из руралних средина су сигурно на страни СНСД-а док се у граду води велика битка. Поједине анкете показују да СНСД има благу предност у градској зони у Бањалуци али ипак већина је оних који говоре о благој разлици од неколико процената за опозицију.
ИЗБОРНЕ ЈЕДИНИЦЕ ЗА НАРОДНУ СКУПШТИНУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Разлику у Бањалуци 2018. године СНСД је надомјестио у другим изборним јединицима и очекује да би таква ситуација могла бити и на овим изборима. Према истраживањима по Изборним јединицама ситуација је сљедећа:
Избора једнициа 1: СНСД и кандидати ове странке убједљиво побјеђују а разлика само у Приједору би трбало да буде од 3700 до 4.700 гласова.
Избора једница 2: Убједљива побједа СНСД-а. Разлика у Градишци, Лакташима, Српцу и Прњавору требала би бити више од 20.000 у корист актуелне власти.
Изборна јединица 3: Мркоњић град, Рибник, Челинац и Котор Варош анулираће у корист СНСД-а Бањалуку и донијети разлику од од 5000 до 7000 гласова.
Изборна јединица 4: Опозиција добро стоји у Модричи, Брод би се требао вратити СНСД-у, а велика је борба у Дервенти. Све показује да ће у овој изборној јединици бити неријешено или разлика за опозицију од око 1000 гласова.
Изборна јединица 5: СНСД убједљив захваљујући Добоју. СДС у животу држи Теслић. Разлика у корист СНСД-а минимлано 15.000 гласова. Слично и за појединачне функције ако не и већа.
Изборна јединица 6: Убједљиво најачи адут опозиције. Бијељина, Лопаре и Угљевик доносе ту разлику. СНСД се у Бијељини опоравио појачан Славеном Ристићем требао би смањити разлику на минимум.
Изборна јединица 7: СНСД убједљив. Аналуриаће разлику из Изборне јединице 6 те доонијети предност од најмање 7000 гласова, можда и више захваљујући Зворнику, Милићима, Шековићима, и дијелом Власеници. Братунац и Сребреница су велика мистерија због сукоба у СНСД-у и опозиву начелника у Братунцу.
Изборна јединица 8: СНСД убједљиво побјеђује. Разлика већа од 10.000 гласова. Пале доносе разлику као и општине доњег дијела града. Једина непознаница је Рогатица.
Изборна јединица 9: Мала али велика побједа СНСД-а. Требиње, Невесиње, Љубиње, Фоча сигурна побједа. У Вишеграду је популарност власти и опозиције изједначена, док је у Гацку непознато ко ужива највеће повјерење народа. Билећа и Берковићи би по свему судећи требала припасти опозицији. Разлика би требало да буде од 3000 до 4000 гласова прије свега захваљујући Требињу. У опозицији је ровоска борба између Вукоте Говедарице и Небојше Вукановића који припадају овој изборној јединици.
