Термоелектрана Угљевик требало би да буде враћена на мрежу у року од седам до
десет дана уз екстерну набавку угља и финансијску подршку Владе Републике
Српске, док је за дугорочно стабилан рад неопходно хитно ријешити имовинске
односе на лежишту Угљевик Исток 2. Поручили су ово у Јутарњем програму РТРС-а
министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић и генерални
директор Електропривреде Републике Српске Лука Петровић, који су детаљно
отворили питање одговорности и образложили вишедеценијске рударске, финансијске
и политичке разлоге који су довели до актуелног застоја у овом предузећу.
Ђокић је истакао да је на јучерашњем састанку свих надлежних институција, који је одржан у Бањалуци,
усаглашено рјешење које ће омогућити континуиран рад постројења, потврдивши да је
сама термоелектрана технички потпуно исправна.
– Осигураћемо у ових седам до десет дана довољне количине угља које ћемо
набавити и термоелектрана треба да се врати на мрежу. Оптимално је то зато што
се јуче врло прецизно изјаснио и тренутни директор Рудника и термоелектране,
сматрајући да је постројење у стању погонске спремности. Она је донедавно била у
пуном раду и са овом количином угља коју планирамо осигурати на дневном нивоу
биће могуће обезбиједити њен континуирани рад – рекао је Ђокић.
Генерални директор ЕРС-а Лука Петровић појаснио је да је куповина угља са стране
искључиво изнуђена мјера како би се премостио период док се не уђе у нови коп,
упозоривши на огромне финансијске губитке уколико систем остане без сопствене
производње.
– Како је сада тржишна цијена 350 евра по мегават-часу, нема никакве сумње да се
било која прерада куповног угља неће исплатити. То је важно рећи грађанима – ми
то радимо јер желимо да имамо нашу енергију, а не да купујемо струју по 350 евра
коју не можемо префактурисати ни грађанима ни привреди, јер грађанима продајемо
по 40 евра, а привреди по 75 евра. Значи, идемо у чисти минус – нагласио је
Петровић.
Он је прецизирао да ће се ликвидност обезбиједити комбинацијом буџетске помоћи и
кредита.
– Влада Републике Српске и предсједник Додик имали су слуха да се та средства
морају обезбиједити. Један дио средстава обезбиједиће се из буџета Владе
континуирано у наредних шест мјесеци, а за други дио ћемо узети кредитни
аранжман од 50 милиона конвертибилних марака са гаранцијом Владе Српске. Не
можете производити енергију по 100 или 150 евра из куповног угља, а продавати је
по 40 и 75 евра без додатне финансијске инјекције – истакао је директор ЕРС-а.
Страначко запошљавање, 2.300 радника на плати и кашњење експропријације
Говорећи о суштинским разлозима због којих је рудник остао без довољно
сопственог угља, министар Ђокић је одбацио своју одговорност и кривицу адресирао
на дугогодишње пропусте управа предузећа и погрешно вођену кадровску политику.
– Експлоатација угља за потребе термоелектране годинама се вршила на подручју
Угљевик Исток 1, гдје су процјене резерви биле довољне да електрана ради
наредних 20 или 30 година. До овога је дошло искључиво због неадекватно
организоване рударске производње унутар предузећа, јер нису на вријеме планирали
ни вршили експропријације. Процјена је да се експропријација мора планирати
најмање три до четири године унапријед да би се ширила производња. Како то нису
радили, коефицијент откривке је постајао све већи, а производња све скупља –
објаснио је Ђокић.
Као главни разлог због чега рудник није имао новца за благовремену куповину
земљишта и нових машина, министар је навео нерационално трошење средстава на
плате прекомјерног броја запослених.
– Рудник и термоелектрана Угљевик су у ранијим годинама достизали високе
трошкове плата када су имали евидентирано чак и до 2.300 радника према којима су
имали обавезу исплате, било да су били на неодређено, одређено или на уговоре о
дјелу. Они су тај новац, разлику од реалног до нереалног броја запослених,
покривали на терет властитих средстава из цијене која им је плаћана за струју.
Та разлика у цијени због тога није била довољна да осигурају експропријацију и
адекватну набавку механизације – изјавио је Ђокић.
Он је отворено указао и на утицај политичких партија на руковођење у Угљевику.
– Сваки директор из Термоелектране и Рудника Угљевик постао је народни посланик.
Онај ко се бори за гласове чини велике попусте, штити своје кадрове и онда када
не дају резултате, и не посвећује се организацији рада јер се не жели замјерити
бирачима. То су субјективни проблеми због којих су управе начиниле велике грешке
– категоричан је министар енергетике.
Ђокић је додао да постоје и тешки објективни фактори, јер су европске банке
(ЕБРД, ЕИБ, Свјетска банка) потпуно обуставиле кредитирање угља и
термоенергетике, док домаће комерцијалне банке одбијају пласмане без гаранције
Владе.
Скок откривке на 1:15, шест управа у 13 година и мањак механизације
Директор Електропривреде Републике Српске Лука Петровић нагласио је да закон
јасно дефинише надлежности према којима РиТЕ Угљевик има лиценцу и дужност да
производи угаљ и струју, док је Матично предузеће одговорно за трговину и
снабдијевање.
– У протеклих 13 година у РиТЕ Угљевик владало је шест управа. Свака се задржала
двије до три године и чак и да су имале најбоље намјере, нису могле спровести
дугорочне планове у тако кратком периоду – рекао је Петровић.
Он је технички објаснио како је рудник запао у колапс због неодговорне
експлоатације искључиво лако доступног угља у прошлости.
– У неким ранијим периодима било је стабилно пословање, али нико неће да каже да
је угаљ у тим тренуцима копан по повољном коефицијенту 1:4. Данас се копа по
коефицијенту 1:11 и чак 1:15! Када копате 1:4 треба вам доста мање механизације,
а када дођете на 1:11 треба вам неупоредиво више тешке механизације коју нисте
могли набавити јер немате новца. Пропуст је настао тада: када је био повољан
коефицијент морала се куповати механизација, а то се није радило. Очито рударски
сектор није имао континуитет или није било довољно истражних радова – упозорио
је Петровић.
Петровић тврди да би електрана већ била трајно затворена да Влада Српске није
извршила пренос концесије за ново поље.
– Да Влада није интервенисала око пребацивања лежишта Исток 2, ми бисмо данас
имали кључ у брави ове електране и она се више никада не би могла подићи. То што
је концесија одузета од компаније ‘Комсар’ и бесплатно уступљена РиТЕ Угљевику
био је пресудан корак који омогућава рад постројења у наредних 20 година – рекао
је Петровић.
Он је упозорио да се иста грешка не смије поновити на новом копу.
– На копу Исток 2, на локалитету Гајићи, коефицијент откривке је врло повољан
– 1:2,5, што значи двије и по кашике земље за кашику угља. Али ако сада будемо
само то ‘поклопили’ и повадили лаки угаљ, доћи ћемо брзо у зону гдје је
откривка 1:8, па ће опет за четири године неко рећи како смо дошли у неповољан
положај. Мора постојати планско и равномјерно коришћење цијелог копа, као што то
успјешно ради Гацко које држи константан коефицијент од 1:4 до 1:5 – појаснио је
Петровић.
Кључ у рукама седам имања у Гајићима и хидролошка криза
Као пресудан услов да се трајно прекине скупа куповина угља означено је хитно
рјешавање експропријације за седам домаћинстава.
– Управа предузећа мора најхитније радити заједно са Правобранилаштвом и
Геодетском управом на рјешавању тачно седам имања на потезу Гајићи. Новац за то
имамо обезбијеђен. Што прије то завршимо, престаћемо са набавком угља и
производити по нашим нормалним цијенама – истакао је Петровић.
Министар Ђокић је подвукао да нико неће бити насилно исељен, али да се процес
мора убрзати.
– Циљ је правична накнада за људе који тамо живе, како би могли изградити нове
домове на другој локацији. Свјесни смо да су трошкови градње порасли и мора им
се платити правично, али сви морају бити спремни на сарадњу како би се посао
окончао. Спремни смо, ако затреба, мијењати и законске прописе да поступак буде
ефикаснији. Тиме стварамо услове да електрана ради све до 2050. године, што је
од животног значаја за овај крај у којем од ње директно живи око 1.800 породица
– поручио је Ђокић.
Криза у РиТЕ Угљевик додатно је дошла у јавност због катастрофалне суше и неповољне хидрологије у цијелом региону, због чега хидроелектране тренутно готово да не производе енергију, што је систем приморало
да недостатке надокнађује из термоелектрана или енормно скупим увозом са
међународног тржишта, сагласни су Петровић и Ђокић.
