Час који припрема за живот. Како су у Билећи оживјели домаћинство и одушевили основце (ВИДЕО)
Иако на први поглед просторија подсјећа на ужурбану кухињу неког ресторана, ријеч је о учионици Основне школе „Петар II Петровић Његош“ у Билећи. У времену када су практичне вјештине готово ишчезле из редовног школског програма, у овој школи ученици, уз несебичну подршку својих наставника и родитеља, уче праве животне лекције и стварају незаборавне успомене. Некада редован, а данас помало заборављен предмет – домаћинство – у Билећи живи пуним плућима кроз факултативну наставу на којој дјеца припремају храну, шију, везу и усвајају бонтон.
Од анкете до педесет полазника. Школа у којој се учи за живот, а не за оцјене
Прича о оживљавању домаћинства започела је прије четири године, када је Министарство просвјете и културе Републике Српске омогућило увођење ове факултативне наставе. Наставнице Мирјана и Биљана Албијанић одмах су препознале вриједност те идеје и спровеле обавезну анкету међу родитељима. Одзив и интересовање ученика од четвртог до шестог разреда превазишли су сва очекивања – данас секција броји чак 50 редовних полазника.
Настава је подијељена на два модула: Домаћинство 1, које води наставница Мирјана Албијанић, обухвата културу становања, бонтон за столом, припрему једноставнијих јела, те рециклажу и развијање еколошке свијести. Домаћинство 2, под вођством наставнице Биљане Албијанић, усмјерено је на традиционалне вјештине попут плетења, везења, хеклања и шивења. Због великог интересовања, дјеца често похађају оба модула, а кабинет је у потпуности опремљен захваљујући пројектима реализованим у сарадњи са Омладинском банком „Мозаик“ и општином Билећа, као и донацијама локалних привредника који редовно шаљу намирнице и опрему попут шиваћих машина.
Наставница Мирјана Албијанић с поносом истиче да је највећа вриједност ових часова у томе што дјеца знање одмах примјењују код куће:
„Код нас нема оцјена. Ми учимо више за живот него за оцјене – учимо практичне вјештине за свакодневни живот. Оно што нас посебно одушевљава и што сматрамо највећим успјехом јесте то што након сваког часа бројни родитељи приђу, пошаљу поруку или позову да кажу како дјеца тај дан желе сама да праве храну код куће, да се похвале и почасте породицу. Дјеца скоро никако не изостају са часова, домаћинство је нешто чему се мора присуствовати“, наводи Мирјана Албијанић.
Да ове вјештине повезују генерације потврдила је и наставница Биљана Албијанић, нагласивши да су баке биле прве које су са одушевљењем подржале унуке:
„Баке су објеручке прихватиле да њихове унуке, али и унуци, усвоје ове вјештине, свјесне колико су им потребне. Кренемо од нечега најлакшег, рецимо од зашивања дугмади или крпљења чарапа – али зар то нису вјештине које су нам потребне сваки дан? Када дјеца оду одавде, вјежбају код куће и једва чекају сљедећи час да нам испричају шта су урадила“, наглашава Биљана Албијанић.
Мали кувари у акцији. Палачинке, пите и постављање стола
У импровизованој кухињи владала је права радна атмосфера. Док су једни развијали домаћу херцеговачку сирницу, а други пажљиво учили распоред есцајга на столу, пажњу репортера привукла је група која се посветила припреми посластица.
Међу њима је био и дјечак Максим, који је са кецељом и куварском капом поносно представио свој рад:
„Ми правимо палачинке са медом и орасима, здравија варијанта“, објаснио је Максим, не скривајући осмијех када је на питање шта највише воли да ради кратко и одлучно поручио: „Палачинке правим!“ Потврдио је да му је на овим часовима изузетно занимљиво и да ужива у дружењу са вршњацима.
У ОШ „Петар II Петровић Његош“ надају се да ће већ од наредне школске године добити засебну учионицу намијењену искључиво домаћинству. Примјер из Билеће доказује да практичне животне лекције нису превазиђене, већ да уз праву енергију наставника могу постати омиљени дио ђачког одрастања – модел који би, без сумње, могле слиједити и многе друге школе.
