Сања Грубачић, најбољи учитељ Херцеговачке регије: Знање које се преноси, вриједности које остају

Учитељски позив није само преношење знања, већ и стрпљење, разумијевање и подршка дјеци на њиховом путу одрастања. Управо у том свакодневном раду, далеко од великих ријечи и рефлектора, граде се темељи повјерења и вриједности које остају за цијели живот.

Да се такав труд препознаје и цијени, потврђује и признање које је стигло у руке Сање Грубачић, учитељице Основне школе „Свети Сава“ у Билећи. Она је добитница награде „Исаија Митровић“ за најбољег учитеља Херцеговачке регије за 2026. годину, коју додјељује Друштво учитеља Републике Српске.

За Сању ово признање има посебну вриједност јер долази од колега који су препознали њен професионални рад, посвећеност образовању и допринос раду Друштва.

Њена награда зато није само потврда професионалног ангажмана већ и признање вриједностима које чине темељ учитељског позива – знању, стрпљењу, разумијевању и љубави према дјеци.

„Када добијете награду од струковног удружења, онда ту нема даље, јер колеге које раде исти посао као и ви сматрају да је ваш рад заслужио да буде награђен. Ипак, ми то не радимо због награде, већ зато што волимо свој позив и сматрамо да тако треба. Ја свој посао заиста волим и, када бих поново бирала, опет бих изабрала исто. “, истакла је Грубачић.

Сања Грубачић је у Билећи као учитељица почела да ради 2000. године, а вишегодишње искуство, каже, научило ју је да се образовање непрестано мијења и да добар учитељ мора да прати те промјене.

Говорећи о савременој настави, истиче да су се промијениле потребе дјеце и родитеља, али и начин на који ученици усвајају знања. Зато је, сматра, важно да учитељи буду спремни да уче, прилагођавају свој приступ и проналазе нове, занимљиве начине да дјеци приближе наставне садржаје, не губећи из вида оно најважније – подршку, разумијевање и лични приступ сваком ученику.

„Запитајмо се шта је то што би данашњим генерацијама било занимљиво у школи. Ту наступамо ми. Важно је колико смо спремни да мијењамо себе, идемо у корак са временом и проналазимо најсавременије начине да дјеци приђемо и учинимо им школски дан занимљивим. Све зависи од тога колико нам је стало“, рекла је Грубачић.

Посебно истиче да улога учитеља није само образовна већ и васпитна, те да су за успјех ученика неопходни заједнички рад школе и породице. Као један од најважнијих предуслова за квалитетан рад издваја управо добру сарадњу са родитељима.

„Оно по чему сам препознатљива јесте веома добра сарадња са родитељима. Одавно сам схватила да је сарадња родитеља и школе добитна комбинација за све активности, пројекте и радионице. Када је та сарадња на добром нивоу, онда нам је небо граница и не постоји нешто што не можемо да урадимо“, нагласила је Грубачић.

Према њеним ријечима, циљ је да ученици развијају своје способности, буду успјешни и науче да поштују друге, али и да разумију да су сви чланови одјељења једнако важни. У том процесу учитељ има задатак да дјецу различитих карактера, породичних прилика и погледа на свијет усмјери ка заједништву и међусобном уважавању.

„Када родитељи упишу дијете у школу, заборављају да је школа васпитно-образовна установа. То васпитно се негдје временом загубило, а итекако је важно, јер од тога све почиње. Ми треба да од дјеце која долазе из различитих породица створимо једну заједницу у којој су сви важни и равноправни“, поручила је Грубачић.

Изазова у просвјетном позиву је много. Као један од проблема учитељица Сања издваја незаинтересованост појединих родитеља, али и очекивања која понекад превазилазе могућности дјеце. Сматра да ученици немају једнаке услове за образовање, те да нису сви у прилици да наставу похађају у савремено опремљеним учионицама.

„Ја имам јако добре услове за рад и свако ко уђе у нашу учионицу може остати затечен, јер је то учионица 21. вијека. Тако функционишу модерна учионица и савремена настава. Нажалост, такве услове немају сви, па су многа дјеца ускраћена за богатство које савремени наставни процес може да пружи“, истакла је Грубачић.

Иза сваког признања доброг учитеља стоје дјечји осмијеси, прве прочитане ријечи, савладани задаци и мали и велики успјеси, али и генерације ученика које ће памтити ко их је охрабрио, подржао и вјеровао у њих.

Да је Сања Грубачић оставила лијеп траг код својих некадашњих ученика, потврђују и њихове ријечи. Теодора Милинић, ученица седмог разреда, памти је као најбољу учитељицу, која је увијек бринула о својим ученицима, пратила њихов рад и трудила се да их научи свему што им је потребно.

„За њу могу да кажем само најбоље. Увијек нас је пратила, пазила шта радимо и учила нас свему. Сигурно је заслужила награде које добија, јер је добра учитељица и много се труди око својих ђака“, истакла је Теодора.

И њена другарица из одјељења, Миња Вујовић, о бившој учитељици има само ријечи хвале. Посебно памти то што њихово вријеме у школи није било испуњено само учењем, већ и дружењем, забавом и бројним активностима.

„Мислим да код ње није било само учење, учење и учење, него и дружење и забава, па је и само учење било лакше. Кроз шалу смо брже учили и лакше савладавали градиво. Поред школског рада, било је ту и приредби, много излета и других активности. Желела је да тих наших пет година буду испуњене лијепим успоменама, а не само учењем“, присјетила се Миња.

Значај Сањиног рада препознају и родитељи ученика, који истичу да њена посвећеност, високи захтјеви и спремност да примјењује савремене методе рада доносе добре резултате. Ирена Фимић, мајка једног од ученика, каже да је Сања захтјевна учитељица, али да су њени захтјеви оправдани јер и сама улаже максимум у свој посао и очекује исто од ученика и родитеља.

Имали смо срећу и привилегију да за учитељицу имамо жену са дугогодишњим радним искуством, која је на најбољи начин спојила праве животне вриједности са савременим начинима рада. Свој рад прилагођава потребама данашње дјеце, што и нама родитељима много значи. Прилагођава се дјеци, али истовремено његује традиционалне вриједности. Знање које годинама излази из Сањине учионице је неупитно, и то из више аспеката, јер она свој рад проширује на бројне ваннаставне активности, дјеци шири видике и припрема их за будућност“, нагласила је Фимић.

Понос због успјеха своје колегинице нису крили ни запослени у Основној школи „Свети Сава“, који су јој упутили искрене честитке. Да Сања својим радом оставља значајан траг не само међу ученицима већ и међу колегама, потврђује и њихова подршка, уз оцјену да је ово признање заслужена потврда њеног дугогодишњег труда, посвећености и љубави према учитељском позиву.

Као њена колегиница, јако сам срећна и поносна на њену награду, јер је њен дугогодишњи рад препознат и вреднован. То је веома значајно за нас просвјетне раднике. Да би неко добро радио овај посао, прије свега мора да има љубав према дјеци, стрпљење и креативност, јер радимо у изазовним временима у којима је дјеци све доступно. Потребно је припремити се за сваки радни дан и пронаћи начин да мотивишемо ученике, јер је свако дијете личност за себе“, каже професорица Радиславка Албијанић.

Наглашава да улога просвјетних радника превазилази преношење знања, јер они учествују и у обликовању личности младих људи и њиховој припреми за будућност.

„Наша колегиница Сања диван је примјер тога. Она оставља лијеп траг не само у својој учионици него и много шире. Желим јој све најбоље у наредном периоду и да настави да сија“, поручила је Сањина колегиница.

Признање за најбољег учитеља Херцеговачке регије још је једна потврда Сањиног рада и љубави према просвјетном позиву, али и подсјетник на значај учитеља који, поред знања, код дјеце граде осјећај одговорности, заједништва и поштовања.

Ово, међутим, није једино признање које потврђује њен професионални пут. Између осталог, Сања је добитница и Светосавске повеље, а 2022. године припала јој је и титула најбољег наставника бивше Југославије.