Милко Грмуша: ЕУ је одговорна за кризу у БиХ. Рјешење је нови високи представник из Америке

Бањолучки правник и некадашњи функционер Партије демократског прогреса (ПДП) Милко Грмуша, познат по својим честим и јавним коментарима о унутрашњим политичким проблемима у Босни и Херцеговини (БиХ), објавио је на платформи X детаљну анализу стања у земљи, уз приједлог рјешења за излазак из вишедеценијске кризе.

Грмуша истиче да је Дејтонски мировни споразум, који је 1995. године окончао рат у БиХ, један од највећих спољнополитичких успјеха Сједињених Америчких Држава (САД), док за тренутну кризу у БиХ криви Европску унију (ЕУ) и њене високе представнике.

Дејтон као амерички успјех и неуспјех ЕУ

Према Грмуши, Дејтонски споразум, потписан 1995. године, зауставио је крвави рат у БиХ (1992–1995) и успоставио институционално-правни оквир за мир и развој. Он наглашава да је споразум резултат директне иницијативе САД, које су интервенисале када је ЕУ показала неспособност да заустави сукоб у бившој Југославији.

„ЕУ не само да није спријечила рат, него га је (ин)директно и омогућила. Њена неспособност угрозила је цијелу регију, а САД су биле те које су зауставиле сукоб и спријечиле његово ширење“, пише Грмуша.

Он додаје да је Дејтон једна од најуспјешнијих геополитичких побједа САД у посљедњих педесет година, али да је ЕУ, која је требала да дугорочно пацификује односе у БиХ кроз њено приступање ЕУ, потпуно подбацила.

„Данас је криза у БиХ најизраженија од закључења Дејтонског споразума, а главни кривац за то је ЕУ“, тврди Грмуша.

Високи представници – одговорни за „колонијални“ статус БиХ

Грмуша оштро критикује улогу високих представника у БиХ, који су сви до сада били држављани земаља чланица ЕУ (Шведска, Шпанија, Аустрија, Велика Британија, Њемачка, Словачка). Према њему, они нису успјели да унапреде БиХ ка чланству у ЕУ, већ су, напротив, својим „диктаторским“ наметањем закона претворили земљу у „јединствену колонију у свијету“.

„Високи представници обједињују законодавну, извршну и судску власт, онемогућавајући домаће политичке факторе да донесу рјешења за стабилност и економски напредак“, истиче Грмуша, додајући да су њихови потези враћали БиХ уназад, ка тешким системским конфликтима.

Приједлог рјешења је нови високи представник из САД и регионална економска унија

Као рјешење за излазак из кризе, Грмуша предлаже радикалну промјену – постављање високог представника из САД, кога би предложила администрација предсједника Доналда Трампа, уз потврду Савјета безбједности УН.

„Република Српска, као потписница Анекса 10 Дејтонског споразума, треба да захтијева овај корак“, сматра он.

Нови високи представник, према Грмуши, требало би да:

• Реафирмише Дејтонски споразум и изврши ревизију свих неуставних аката претходних високих представника, прогласивши их ништавним.
• Не намеће законе, већ омогући домаћим актерима да их договоре у складу са уставом.
• У року од годину дана спроведе реформе за пуну имплементацију Дејтонског споразума.
• Под покровитељством САД, БиХ би требала да приступи регионалном економском споразуму – царинској, економској и енергетској унији земаља западног Балкана, уз партнерство са САД.

„Pax Americana“ као пут ка стабилности

Грмуша овај приступ назива „Pax Americana“, наглашавајући да би повратак америчког утицаја у БиХ и региону спријечио даље неуспјехе ЕУ, која, према њему, „ствара нове ужарене тачке широм Европе“. Он вјерује да би овај модел не само ријешио кризу у БиХ, већ и одвео цијелу регију ка миру и просперитету, уз гаранције САД.

„Администрација предсједника Трампа сачувала би Дејтонски споразум и учинила га моделом за превазилажење регионалних изазова“, закључује Грмуша.

Ко је Милко Грмуша?

Милко Грмуша је бањолучки правник и некадашњи функционер ПДП-а, који се често оглашава о унутрашњим политичким проблемима у БиХ. Познат је по својим аналитичним иступима у којима јавно коментарише актуелна политичка дешавања, нудећи често контроверзна, али детаљно образложена рјешења. Његов посљедњи приједлог изазвао је пажњу јавности, посебно због позива на већи утицај САД у БиХ, у тренутку када се политичка криза у земљи додатно продубљује.