Послодавци са подручја Херцеговине на врху су листе када је ријеч о привредном и финансијском расту јер су лани остварили знатно боље резултате пословања у односу на колеге из других крајева Српске, а упућени кажу да би биланси били још успјешнији да фирме не спутава мањак радне снаге.
Према истраживању и анализама домаћег тржишта рада у 2024. години које је реализовао Завод за запошљавање РС, већина анкетираних послодаваца, односно њих 49,4 одсто забиљежило је лани раст у пословању, 38,7 одсто имало је стагнацију, а 11,5 одсто пад у пословању.
Подаци завода показују да, посматрано по дјелатностима, највећи раст пословања биљеже послодавци из области грађевинарства, док су највеће опадање пријавили послодавци из индустријске дјелатности.
Када је ријеч о филијалама, најмањи раст пословања, односно 30,2 одсто односи се на послодавце са подручја Филијале Зворник, док је тај раст у требињској регији 57,1 одсто.
Када је ријеч о процјени финансијских ефеката пословања у 2024. години на нивоу Републике Српске, 49 одсто послодаваца је биљежило раст, с тим да се и ту највећи раст биљежи код предузећа из регије Требиња и то 64,9 одсто.
Добар географски положај, близина границе са Хрватском и Црном Гором, близина луке, али и тржишта ЕУ, велики потенцијал за развој туризма, пољопривреде, али и погодности које инвеститорима нуди град Требиње само су дио предности које послодавцима омогућавају добро пословање.
Директор Подручне привредне коморе Требиње Веселин Савић каже за „Глас“ да је енергетика носилац привредног развоја Херцеговине, али с обзиром на то да је махом ријеч о јавном сектору, често га изузимају приликом анализе стања локалне привреде.
– Грађевински сектор посљедњих година има запажене резултате, остварио је значајан раст у прошлој години, као и угоститељство, односно туризам, али, нажалост, то су гране које се уједно суочавају са највећим проблемом недостатка радне снаге. Близина Дубровника нам с те стране никако не иде наруку јер многи радници одоше, али то има и позитивне ефекте. Задњих година је примјетно да послодавци у Требињу, осим што дижу плате, значајно мијењају и услове рада набоље, тако постајемо занимљива средина за раднике из околних мјеста. То знатно смањује и исељавање – прича Савић.
Према његовим ријечима, развој привреде условљен је бројним факторима, који зависе од гране до гране дјелатности.
– Градске власти препознају потребе привреде и улажу натпросјечна средства за развој предузетништва у односу на друге заједнице. Само лани је издвојено око 1,2 милиона КМ као подршка за самозапошљавање, за покретање нових бизниса. Посљедњих година радило се много и на прибављању папира за оснивање прве слободне зоне у Требињу те у наредним годинама, ако не и ове, кренуће градња потребних капацитета. То може привући стране инвеститоре, којих има и сада, али и они муку муче са недостатком кадра – навео је Савић.
Поред пољопривреде и туризма, који имају значајне развојне капацитете и гдје се улаже доста, Савић сматра да Херцеговина има велики потенцијал и за прерађивачку индустрију и ИТ сектор.
Директор Грађевинског предузећа „Сига“ из Требиња Миливоје Шакотић каже за „Глас“ да из године у годину биљеже већи обим пословања те да се посљедњих 15 година у граду на Требишњици интензивно гради.
Он сматра да су за узлет грађевинског сектора, односно велику потражњу за некретнинама у Требињу нajзаслужниjе медитеранска клима и љепоте самога града.
– Тренутно градимо четири објекта, од мањих индивидуалних до зграда са петнаестак станова. Потражња је добра, а оно што нам квари пословање је мањак радне снаге. Приморани смо да план пословања уклапамо са расположивом радном снагом, а могли бисмо градити и више кад бисмо имали кадар – рекао је Шакотић.
ПЛАНОВИ
Када је у питању очекивани обим пословања у овој години, раст предвиђа већина анкетираних послодаваца са подручја свих филијала, баш као и позитиван финансијски резултат.
– Послодавци са подручја Филијале Требиње планирају у 2025. запослити 340 радника, а највећа потражња биће за кадром који обавља једноставне послове, конобарима, металоглодачима, администраторима, брусачима метала, возачима камиона, дрводјељама, куварима и молерима – наведено је у истраживању Завода за запошљавање.
