Човјек средњих година данима уређује спољну фасаду у центру Лесковца, а комшилук прича како је то његов локал који је дуго издавао. Ради педантно, ивице као жилет, на зидовима прво ставља изолацију, па преко лијепак. Маже га као малтер, равно, формира зид преко кога ће доћи мрежица, па опет лијепак па фасадна боја.
„Ви сте професионалац?“
„Да“, каже. „Тиме сам се и овде бавио, између осталог“.
Значи не живи у Лесковцу, али наставља причу.
Зове се Кристијан Крстић (47). Име је добио по жељи своје тетке. Рођени је Лесковчанин, има двоје одрасле дјеце. Живи у Бечу. По занимању је машински бравар, али се тим послом није бавио већ је помагао оцу у пекари, баш у овом пространом локалу поред улице, пише портал „Југмедиа“.
„Међутим, остао сам без оца млад, па сам локал издвао, али сам по Србији радио молерске радове – кречење, глетовање, фасаде…“, прича Кристијан.
Веч 10 година живи и ради у Бечу, бави се управо молерајем. То је прилика да сазнамо како зарађује у главном граду Аустрије?
„Дупло више него овдје“, одговара.
„Колики је то дупло?“
„Тамо може да се заради од 2.500 до 3.000 евра мјесечно, а овдје око 1.500 евра. Колико чујем и овдје су скочиле цијене мајстора. Међутим, у иностранству је живот скупљи, прије свега мислим на плаћање стана, то је највећа ставка, па скоро дође на исто“, објашњава и додаје да он у Лесковцу има и своју кућу.
„Па шта ћете онда у Бечу ако вам дође скоро на исто?“
„Моја друга супруга не жели због своје дјеце. Ја је молим да дођемо, да се вратимо овдје. Но тамо су много боље могућности за дјецу, то је главни разлог, мада ја, напримјер, живим на релацији посао-кућа, вечера, спавање. Немам време за провод“.
Његова прича не слаже се са онима што се често слуша о „лијепом животу преко гране“. Па и ова кратка прича руши заблуде, преноси „Телеграф“.
