На мистичном мјесту у Херцеговини температура никад не прелази 11 степени

Топлотни талас захватио је већи дио Европе, а изузетак није ни Босна и Херцеговина. Но, гдје пронаћи спас од високих температура?
Ако се одлучите за море, ријеке или језера, ипак морате бити свјесни да тренутно освјежење у води неће вам дати потребан одмор од врућине.
Ипак, ова земља обилује бројним посебностима, а једно од њих је и пећина Вјетреница унутар које је температура увијек 11 степени.
Вјетреница представља највећи систем пећина у БиХ. Смјештена је на подручју јужно-динарског крша, с улазом на самом рубу Поповог поља, 300 метара источно од села Завале на 260 м надморске висине. Од Мостара је удаљена 80 километара, а од Сарајева око 200 км.
У свијету се налази на првом мјесту по биоразноликости и њена дужина износи преко седам км. Просјечна температура унутар пећине је 11 степени.
У пећини живи богати пећински свијет, у којем је забиљежено готово 200 различитих животињских врста, а једна од најпознатијих је и човјечија рибица која живи у Доњој Вјетреници.
Појава снажног „вјетра“ на улазу фасцинантно је обиљежје Вјетренице и по њему је и добила име. Ипак, не ради се о вјетру него о физикалној појава струјања ваздуха, којом се настоје изједначити стална унутрашња и промјенљива вањска температура ваздуха.
На топографској површини изнад Вјетренице налазе се дубоке пукотине кроз које љети улази топли ваздух, хлади се и излази на главни улаз шпиље. Стална температура у пећини је 11 степени Целзијуса, а снага вјетра у љетним данима износи 15 метара у секунди.
Пећина је веома пространа и хидрографски богата бројним језерима, водопадима, потоцима и мањим подземним токовима који теку у разним смјеровима.
На самом улазу, на десној страни налазе се два средњовјековна рељефа, лов на јелена и витешки турнир, а старост појединих пећинских цртежа процјењује се на 10.000 година. Најзначајнија археолошка открића су кости пећинског медвједа и леопарда.
Најсистематичнија научна истраживања је водио чешки научник Карел Абсолон у период од 1912. до 1914. године, када открива готово све данас познате шпиљске канале. По овом научнику је назван и један канал (Аблослонов) који је карактеристичан по честој појави магле.
Магична љепота, пространи ходници и дворане, подземне воде и водопади, вјетар који стално струји чине ову пећину јединственом у свијету. Мистичност овог мјеста чине и разна народна предања, а по којима су њој су живјеле виле чији се гласови и данас могу чути, преноси портал Кликс.