Занимљивости

На мистичном мјесту у Херцеговини температура никад не прелази 11 степени

Топлотни талас захватио је већи дио Европе, а изузетак није ни Босна и Херцеговина. Но, гдје пронаћи спас од високих температура?

Ако се одлучите за море, ријеке или језера, ипак морате бити свјесни да тренутно освјежење у води неће вам дати потребан одмор од врућине.

Ипак, ова земља обилује бројним посебностима, а једно од њих је и пећина Вјетреница унутар које је температура увијек 11 степени.

Вјетреница представља највећи систем пећина у БиХ. Смјештена је на подручју јужно-динарског крша, с улазом на самом рубу Поповог поља, 300 метара источно од села Завале на 260 м надморске висине. Од Мостара је удаљена 80 километара, а од Сарајева око 200 км.

У свијету се налази на првом мјесту по биоразноликости и њена дужина износи преко седам км. Просјечна температура унутар пећине је 11 степени.

У пећини живи богати пећински свијет, у којем је забиљежено готово 200 различитих животињских врста, а једна од најпознатијих је и човјечија рибица која живи у Доњој Вјетреници.

Појава снажног „вјетра“ на улазу фасцинантно је обиљежје Вјетренице и по њему је и добила име. Ипак, не ради се о вјетру него о физикалној појава струјања ваздуха, којом се настоје изједначити стална унутрашња и промјенљива вањска температура ваздуха.

На топографској површини изнад Вјетренице налазе се дубоке пукотине кроз које љети улази топли ваздух, хлади се и излази на главни улаз шпиље. Стална температура у пећини је 11 степени Целзијуса, а снага вјетра у љетним данима износи 15 метара у секунди.

Пећина је веома пространа и хидрографски богата бројним језерима, водопадима, потоцима и мањим подземним токовима који теку у разним смјеровима.

На самом улазу, на десној страни налазе се два средњовјековна рељефа, лов на јелена и витешки турнир, а старост појединих пећинских цртежа процјењује се на 10.000 година. Најзначајнија археолошка открића су кости пећинског медвједа и леопарда.

Најсистематичнија научна истраживања је водио чешки научник Карел Абсолон у период од 1912. до 1914. године, када открива готово све данас познате шпиљске канале. По овом научнику је назван и један канал (Аблослонов) који је карактеристичан по честој појави магле.

Магична љепота, пространи ходници и дворане, подземне воде и водопади, вјетар који стално струји чине ову пећину јединственом у свијету. Мистичност овог мјеста чине и разна народна предања, а по којима су њој су живјеле виле чији се гласови и данас могу чути, преноси портал Кликс.

Подијели...
Извор
НЕЗАВИСНЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!