Трговање електричном енергијом било је лани и те како профитабилно, што свједочи и податак да се струја нашла на првом мјесту извозних, али и у топ пет увозних производа у БиХ.
Према подацима Агенција за статистику БиХ, током прошле године из земље је највише извезено електричне енергије и то у вриједности од једне милијарде и 74 милиона КМ, а истовремено је увезена струја у вриједности 393,5 милиона марака.
– Током прошле године из БиХ је извезена робе укупне вриједности 17,974 милијарди КМ, што је за 25,9 одсто више него у 2021. години, док је увезено 28,636 милијарди КМ, што је за 32,6 одсто више него у претходној години. Покривеност увоза извозом је износила 62,8 одсто, док је спољнотрговински робни дефицит износио 10,662 милијарди – саопштено је из Агенције.
Извршни директор за производњу и техничке послове у предузећу “Хидроелектране на Требишњици” Илија Таминџија каже за “Глас” да су извезене количине електричне енергије у гигават-сатима лани биле на нивоу вишегодишњег просјека у БиХ.
– Међутим, у финансијском смислу цифра је импозантна због наглог и високог скока цијене струје у односу на претходне године. Тржиште електричне енергије, због украјинске кризе лани је толико било нестабилно да је цијена струје по мегават-сату ујутро износила 300 евра, а послијеподне скакала и на 500 – рекао је Таминџија.
Појаснио је да се струја извозила у мјесецима када је било вишкова и довољно падавине, а увозила када је потрошња повећања, а доток акумулације, због суше, смањен.
– Криза у Европи изазвала је поскупљења свих енергената, а цијена струје у БиХ је остала иста, тако да је значајан дио грађана који су се гријали на пелет или дрва прешао на струју, што је повећало потрошњу. Истовремено имали смо и сушу, није било довољно акумулације и мањак струје морао је бити обезбијеђен из увоза – казао је он.
Топ пет увозних и извозних производа у БиХ за економисту Зорана Павловића потпуно су очекивани, наводећи да је поразно што домаћа храна није у самом врху робе пласиране у иностранство.
– Украјина која је била значајан произвођач електричне енергије у Европи испала је из система, тако да је струја била и те како тражена роба. Енергија и храна су двије најважније ствари које требају сваком човјеку у свијету, имамо много неискориштених капацитета. Надлежни морају осмислити снажније системе подршке домаћој производњи како би извозили у далеко већој мјери прехрамбене производе настале у БиХ – казује Павловић.
Коментаришући спољнотрговински робни дефицит Павловић истиче да је БиХ мала економија у којој свако може да прода шта хоће.
– Са земљама ЦЕФТЕ немамо царину, са земљама ЕУ такође, тако да морамо наћи низ других елемената попут снажније контроле квалитета како бисмо смањили увоз меса, млијека, поврћа и сличних производа и тиме заштитили домаће произвођаче. Тако бисмо сачували људе на селу који не би одлазили у Европу, а становништво би имало јефтинију храну – рекао је он.
Стабилност
Илија Таминџија каже да је тренутна енергетска ситуација у Српској стабилна.
– У овом моменту имамо струје за извоз, јер је акумулација Билећа пуна, а постоје и одређени дотоци на проточним електранама, а раде и термоелектране – казао је Таминџија.
