У школи у овом селу тражи се мјесто више. Учионице су пуне дјеце. Тако Крекове код Невесиња Херцеговци прогласише за “најживље село“ на југу Српске. Дјеца су овдје марљива и вриједна. Одлично знају своје обавезе и никад им, кажу, у селу није досадно.
“Има много дјеце и тако. Па у школи учимо, а послије школе помажем родитељима”, каже ученик Душан Вукотић.
Ученица Вања Пејичић каже да има много другара.
“Најбоље другарице су ми Анђела и Сара. Послије школе највише мами помажем око животиња и око куће”, каже она.
“Код куће ја најчешће помажем родитељима. Некад цијепам дрва, у школи исто волим да радим доста математику”, каже ученик Тодор Пејичић.
Народ из Крекова, на око 12 километара од Невесиња, не одлази. Запослени су углавном у локалним фирмама, али овдје се готово свака породица бави и сточарством.
“Радим ово мало око стоке, око крава, имам седам-осам крава”, каже произвођач млијека Мико Јонлија.
Јонлија додаје како сматра да је ово најбројније село и најјаче у Херцеговини.
“Сад да ми неко каже да идем негдје идем, не бих отишла. Овдје ми је лијепо, има пуно село дјеце, омладине, цура, момака”, каже Биљана Јонлија.
Биљана додаје и да јој се кћерка удала у селу и да живи близу.
У Крековима се граде и нове куће. То млади Невесињци, уз своје родитеље, заснивају нова огњишта.
“Овдје се људи млади ожене, добију дјецу, удају, ожене. Онако је благослов у селу. Овдје сам већ 20 година и стално видимо напредак, гради се и ради, људи се радују животу”, каже свештеник Драго Зубац.
Крекови су одувијек синоним за отпор. У историји су остали запамћени као мјесто гдје је опаљена прва устаничка пушка – Невесињска пушка. Данас, кажу, отпор пружају на мало другачији начин. Не дају, ни по коју цијену, да им вјековна огњишта остану пуста.
