Мостарка о искуству из невесињске болнице: Мало мјесто, мала болница, велики људи
Болница Невесиње на челу са директором др Велибором Миливојевић, већ годинама ниже успјехе и има све већи углед.
Међутим, и руководству и медицинском особљу, али и јавности, најбољи показатељ су искуства пацијената. Бројни пацијенти су кући отишли излијечени и са добрим утисцима, а позната Мостарка, идејни творац култног пројекта Цлуб Алекса, Александра Савић, објавила је на свом фејзбук профилу своје утиске који говоре о изузетном третману и изузетности људи у овој медицинској установи.
”Невесиње. Увијек ме интригирало шта је, једног по рођењу господина, израженог сензибилитета, осјећаја за естетику и дубоког поету фасцинирало у Невесињу.
А онда ме пут одвео право у Невесиње. Повод и није био баш најбољи, али схватила сам шта је Шантића везало за Невесиње. Људи! Чисти, отворени, сусретљиви, разборити, интелигентни људи пуни емпатије и достојанства. То се некада звало људство.
У већим срединама, па и у широком луку готово заборављена категорија и вриједност – људство! Гдје људство ту су и људине.А гдје су људине ту су понизност, поштење и изврсност.
И природа је у складу са човјеком. У ствари тамо су природа и човјек вјерни пратиоци. Од њежне љепоте до импресивне снаге.
Из моје болничке собе гледала сам небо, облаке који једре плавим небом док их вјетар кроз крошње чемпреса мелодично њише и прати с једне стране, и са друге стране сњежне врхове окупане сунцем. Но дан у невесињској болници би почињао увијек у само праскозорје медицинским протоколом. Можда ништа од овога не бих примијетила да свако јутро за добро јутро и сваку ноћ за лаку ноћ, што у болничком кревету нису флоскуле већ стварне и истинске потребе јер дошли смо да бисмо оздравили, да послије операција прегурамо дан добро и да нам ноћи прођу са што више лакоће, не пожеле и не брину о пацијентима медицинске сестре пуне знања, искуства, али и прије свега оног горе поменутог људства.
Изузетно јаке жене, пуне духа, воље, непатворене, без лажи и преваре. Поред њих које су увијек ту „на ногама“ ништа мање стварни су и хирурзи. Фасцинирало ме са колико стрпљења саслушају сваког пацијента, одговоре на море питања што сувислих што баш и не. Али разумију свачију муку и спремни су одвојити вријеме.
Исти доживљај је одјела анестезиологије на челу са др Биљаном Ковачевић.
До сада сам имала више операција у приватним клиникама у Београду. Али нимало, баш нимало ме није било страх мале болнице у малом мјесту.
Честитам директору невесињске болнице др Велибору Миливојевићу на изузетно доброј организацији рада болнице, развијању међуљудских односа и високом нивоу дисциплине и одговорности у раду”, наводи између осталог Савић.