Српска православна црквена општина Мостар, Српско просвјетно и културно друштво ”Просвјета” Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно умјетничко друштво ”Гусле” обиљежило је данас 99. годишњицу смрти пјесника Алексе Шантића.
Парастос на Шантићевом гробу у православном гробљу Бјелушине служио је владика захумско-херцеговачки Димитрије уз саслужење свештенства из долине Неретве.
Предсједница СПКД ”Просвјета” Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић навела је да је Алекса Шантић био један од највећих српских пјесника, те највећи пјесник Мостара, који је иза себе оставио опус од преко 700 пјесама међу којима је била љубавна, социјална, родољубива поезија.
”Шантиће је наш највећи пјесник по срцу и души, многе његове пјесме су антологијске и актуелне и данас. Он је са великанима свога доба, поставио темеље савремен културе у Мостару и основао наша национална друштва ‘Гусле’ и ‘Просвјету’ гдје је био и први предсједник, као и часопис ‘Зору’. Био је и политички активан, био је симбол европског духа, али и слободарства, толеранције. Зато је посто један од симбола Мостара”, навела је Бјелица Шаговновић.
Она истиче да о величини пјесника и о томе колико је био вољен најбоље говори његова сахрана која се и данас препричава у Мостару.
“Постоје податци да је тада у Мостару живјело око 11 хиљада људи, а да је на Шантићевој сахрани било око 13 хиљада људи. Хроничари времена кажу да га је испратио цијели Мостар, да је сахрана трајала пет сати, да су на улицама биле истакнуте црне заставе, те да су га испратила и звона са православне цркве и мујезин са џамије. Ријеке људи из цијеле Херцеговине слиле су се тада у Мостар”, рекла је Бјелица Шаговновић.
Она је нагласила да ”Просвјета” настоји да Шантића врати Мостару и да се Мостар поново зове Шантићевим градом, те да сваке године организују међународну културну манифестацију ”Шантићеве вечери поезије”, те обиљежавају годишњицу смрти.
Игуман манастира Житомислић Данило Павловић рекао је након парастоса да је Алекса Шантић за свог живота приправио свој вјечан помен својим радом и оставштином.
“Алекса је бесмртан и он је сигурно ујединитељ и показатељ како у Мостару треба да се живи”, рекао је игуман Данило додајући да је Шантић показатељ мултиетничког града, Мостарац на кога Срби треба да се угледају.
Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић рекао је да је Мостар увијек био град Алексе Шантића И да ће увијек бити Алексин град.
“На граду је И градским институцијама да виде колико ће се једној таквој величини и једном таквом пјеснику знати одужити. Иза нас је вријеме гдје се Шантић покушао истиснути или барем умањити нејгова вриједност и допринос граду, али иза нас је година у којој се алекси Шантићу вратила у читавој својој дужини његова улица и то је добар помак. Ја се надам у сусрет 100 година од смрти Шантића да ће његов град смоћи снаге да направи још један искорак и да институција која је носила његов назив, Гимназија, поново се назове Гимназија Алекса Шантић, те да на тај начин град покаже шта су праве вриједности, да цијени праве вриједности И праве људи и да буде показатељ каквом граду желимо да идемо и у каквом граду желимо да живимо”, поручио је Миливојевић.
Члан УО ‘’Просвјете’’ и новинар Златко Сердаревић рекао је да је Алекса био велики заљубљеник у Мостар из кога је нерадо одлазио и брзо се враћао.
“За вријеме Шантића и захваљујући њему Мостар је доживио највећи успјех на културном плану”, рекао је Сердаревић. Подсјетио је на живот Шантића, мостарски круг књижевника И дјела која је оставио.
Почасни предсједник Просвјете Ранко Чворо рекао је да је Алекса још прије 100 година написао да И након смрти његова душа неће одлетјети у небо, него ће остати овдје “врх модрих крша, врх чемпреса, изнад модре ријеке”.
“Ту је Алекса, са оним што га воле, што му се клањају, његов дух непрестано снаже”, рекао је Чворо.
