Владика Григорије често с пратиоцима на друштвеним мрежама полемише о филозофији религије, а неријетко и разбија заблуде о чврсто укоријењеним вјеровањима код православних Срба.
Посљедња у низу дилема коју је разријешио је да ли смију да се обављају кућни послови на црквене празнике, односно када је црвено слово у црквеном календару.
– Често добијам питања да ли се смију обављати кућни послови на црквене празнике? Да ли се смије укључити веш машина, почистити стан, опеглати одјећа? Одговор гласи: “Да, смију” – рекао је владика.
У већини случајева, увјерење да се не смију обављати кућни послови на црвено слово произлази из сујеверја, а не из истинског поштовања према светитељу или празнику који се тог дана прославља.
– Ако је уистину посреди поштовање, онда би оно требало прије свега да се исказује одласком на литургију, молитвом или, рецимо, избјегавањем оговарања и псовања, а не да се сведе на пуко укључивање или неукључивање веш-машине – рекао је Григорије.
Додао је да је овдје ријеч о замјени теза и помјерању тежишта са суштине на форму.
– Заиста вјерујем да Бог не гледа на то ко је шта укључио, искључио или помакао. Њега много више интересује како се односимо према другима – ближњима и даљнима, интересују га наши осјећаји, намјера и воља – написао је владика у опису објаве коју је подијелио на свом Инстаграму.
Владика Григорије је потом у видео снимку додатно поткријепио примјерима.
– Замислите само да је неки празник и ми кажемо: данас не радимо ништа, али идемо у ресторан. Онда нас тамо послужују конобари, који су исто као ми, хришћани и који трче и раде, и ми мислимо да смо нешто бољи од њих. Међутим, нисмо, јер они су бољи од нас у том тренутку јер нас служе. Исто тако је занимљиво моје сјећање на дјетињство, кад су у мом селу људи одмарали од пољских послова. Тог дана празника нису ишли у цркву, него су играли карте и свађали се док играју карте – рекао је влдика.
Потом је закључио примјером из Свете Горе и манастира у коме је живио, пише Курир
– На Светој Гори, колико се сјећам, а и у манастиру у ком сам живио код владике Атанасија, ми бисмо послије службе, ако је литургија, наравно, на празник и на црвено слово, ручали, а онда бисмо радили. Ишли смо на своја послушања. Дакле, рад сам по себи никад не може бити зло. Међутим, непоштовање празника и светитеља којег тог дана празнујемо огледа се у томе шта ми мислимо и куда су упућене наше мисли и наша дјела, а не на то да сједимо и ништа не радимо – закључио је владика.
