Утицај вјеронауке – др Сава Милојевић
Размишљајући о томе како у овом обраћању, о утицају вјеронауке на животни пут младог човјека, да будем кратак, а да притом не ускратим ниједан сегмент мисаоног процеса који ме везује за најсвјетлији животни путоказ у овој науци, односно нашу свету Цркву, своје излагање започећу истински доживљеном синтагмом, да све што људима дарујеш, од Христа биће стоструко враћено. Враћајући се ретроспективом годинама уназад, у такорећи, почетне кораке и прве сусрете са Христом, схватио сам да је утицај науке о вјери кроз наше основно образовање евидентан, јер у предшколској и школској животној доби, дијете нема јасне мисаоне енграме ко је Бог, али захваљујући пожртвованости, истрајности и упорности вјероучитеља и свештенослужитеља, кроз литургијско сабрање, може се осјетити ријечима неописива милост, коју шаље Онај који никог не одбацује, већ грли и благосиља, те чека да сазремо и да га сами спознамо.
Мој први сусрет са топлином лика Христовог, изобиљем милости Мајке Божије и радошћу оних којима Ореол златно сија изнад главе, отпочео је у другом разреду основне школе преко првог часа вјеронауке и позива за учешће у црквеном хору, у коме и данас и након 2 деценије, сверадосно недељом и празницма појем. Недељно сабрање и појање на Литургијама схватао сам уједно и као дар, и као обавезу, обраћајући пажњу шта ћу узвратити Господу за све што ми је дао, баш онда када сам се у животним приликама оптимизму понајмање надао, а добијао и много више него што сам очекивао. Слушајући јеванђељске и апостолске приче, а читајући и анализирајучи житија светих, покушао сам да усвојим најпотребније постулате и заповјести свете Цркве за изградњу достојанствених врлина и карактера хомосапиенса, чије наличје по снисхођењу моралних и црквених начела треба да буде насликано најљепшим бојама, као најсвјетлија реликвија пресликана са лица Богочовјека. Трудећи се да не будем нимало пристрастан, анализирајући профиле црквених лица са различитих степеница хијерахијске љествице наше Епархије, који свакодневно тумаче Јеванђеље духовној дјеци, закључујем да је врло важна, непосредна веза, која уз наш лични ангажман доводи до посредног контакта са Богом, те као такви, инкорпорирани у науку о вјери коју шире на овој Светосавској и Световасилијевској Земљи, заједно са духовним чедима, као произведен плод њихове проповједи, јесу светионик који наговештава да добро дјело далеко се чује и директно се пласира у алеју праведника, достојних вјечног помена са десне стране Царства Христовога.
Посебан траг који је вјеронаука оставила у мом животу, јесте учење о безграничном молитвеном сјећању и поштовању према сваком живом бићу, без обзира да ли је узвраћано или апсолутно непримјећено, из чега произилази да сами бирамо шта ће нам бити човјек који стоји наспрам нас, те да нас то одређује и дефинише према свему, уз помоћ стечене љубави удружене са ентузијазмом и енергијом за учење и рад, одабрах да својим професионалним позивом, а надасве и људском компонентом, човјеку будем лијек а не вук, како Стари Латињани у исконској пословици вијековима уназад помислише и рекоше.
Поштујући хиландарске и исконске моралне, као и савремене медицинске кодексе, притом његујући врлине и карактер дат од Господа, а стечен уз вриједни рад мојих родитеља, себе као љекара и активног човјека живе Цркве, чијем статусу свакакако доприноси и нераскидива нит вјеронауке, видим као човјека кога не руководи сребро, већ љубав ка ономе кога је болест довела до мога прага, иза кога се налази његова вјера и нада, из чега настојим да цјелокупно своје знање буде искључиво на корист мојим пацијентима, уз једину награду – да ме не забораве у својим молитвама. Јер, као што рече наш знаменити херцеговачки књижевник “Наше је само оно што другима дамо.”
Срећан што вјеронаука данас има егзактно достојанствено свјетовно и религијско васпитање младих, у нади да тако остане заувијек, свој утисак о њеном утицају на мој путоказ, завршићу срдачним, молитвеним духом, упућеним чудотворцу Тврдошком и Острошком, Св. Василију: Моли за све вјерне, за обитељ свету, мир у мојој души и мир цијелом свијету.
Др Сава Милојевић
специјализант кардиологије