Данило, Михајло, Теодор, Јустин, Мирко, Ђорђе, Стефан, Марко, Ратко. Због овога, невесињско насеље Шеховина многи називају „насеље синова“. На коју год страну да погледате трчи по један дјечак. У само три куће њих је 14. Кљакићи, Гамбелићи и Вукосави у Шеховини су главни.
Мајке поносне уживају са синовима, у шали кажу да се надају да ће тако бити и када снајке почну навирати у Шеховину. Шаљу јасну поруку, ово насеље је богатсттво за цијелу Херцеговину.
„Само што не спавају заједно, остало вјечито заједно и у школу иду заједно и овдје стално заједно“, каже Тања Вукосав, мајка три сина.
Како је живјети у оваквом комшилуку?
„Лијепо је живјети у комшилуку гдје има много дјеце. Дјеца су срећна и задовољна када их је више“, додаје Тања.
Забројите ли се некада?
„Доста пута“, одговара Јелена Кљакић, мајка шест синова.
Како изгледа један дан у насељу момака?
„Увијек весело, увијек игра, стварно предивно“, поручује Јелена.
Како се слажу?
„Ма супер, заједно вани, заједно у школи у кући. Заједно су славили Нову годину“, каже Јелена.
На питање да ли ће дјечака бити још мајке се осмјехну, а поглед оде на очеве. Неке би се обрадовале и дјевојчици, која би у Шеховини сигурно је уживала максималну пажњу.
„Ја волим цурице и то ми је била животна жеља да добијем цурицу али Боже мој тако је како је. Бог је тако хтио. Срећна сам и поносна“, казала је Велиборка Гамбелић, мајка пет синова.
Шта је рецепт да се све рађају мушка дјеца у овом насељу?
„То не знам“, рекла је Велиборка.
Можда је до ове боровине?
„То мушки дио треба питати“, додаје Велиборка.
За рецепт смо остали ускраћени јер очеви о томе пред камером не би. Нису нас ускратили за уживање, дружење и добру атмосферу.
Надамо се да ћемо у будућности имати више оваквих прича.
Момци, срећни вам празници!
