У српским повратничким насељима на подручју Мостара посљедње двије године више од 120 домаћинстава добило је техничку воду захваљујући донацији Хидроелектрана на Требишњици.
Ради се о милионској донацији која ће помоћи повратницима да се лакше и успјешније баве пољопривредном, а некима је ово олакшало и основне животне потребе, јер поједина насеља ни данас немају водовод.
Мјештани мостарског насеља Жељуша, у којем је до сада избушено највише бунара, вечерас су организовали вечеру и дружење како би се захвалили људима који су помогли да се овај вриједан пројекат реализује, а прије свега извршном директору Хидроелектрана на Требишњици Илији Таминџији и потпредсједнику Градског вијећа Мостар Велибору Миливојевићу.
Таминџија истиче да се ХЕТ одазвао потребама српског становништава у Мостару којима је техничка вода била неопходна и за живот и бављење пољопривредом.
”ХЕТ је у складу са својим могућностима, кроз нашу гарнитуру, урадио око 120 бушотина. Само у овом мјесту је урађено око 70. Мјештани кажу да им је то од великог значаја, јер су нажалост у 21. вијеку овдје били без воде. Знамо да је бављење пољопривредом бесмислено без воде, а људима је сада омогућено наводњавање током цијеле године”, казао је Таминџија.
Он је изразио задовољство што се показало да је ова донација од велике користи.
”ХЕТ излази у сусрет у складу са својим могућностима, не само кроз овај пројекат него и многе друге, попут грађевинске механизације, пројектног бироа. Бушење техничке воде радимо у цијелој Херцеговини када је слободна бушаћа гарнитура и радна снага у складу са процјенама и потребама”, навео је Таминџија.
Миливојевић је истако да је на подручју Мостара избушено 120 бушотина.
”Задовољство је што смо омогућили да наша домаћинства којима је основна дјелатност пољопривредна, а малом броју додатна, побољшају производњу, да труд који уложе неће бити узалудан, те да ће бенефит бити већи”, каже Миливојевић.
Он подсјећа да је, нажалост, у сјеверном дијелу града и приградских насеља то једина вода коју људи имају.
”Иако смо се трудили и обезбјеђивали неки новац, технички није изводиво да се ова насеља снабдијевају водом са изворишта Бошњаци. Имамо обећања од градончелника Мостара да ћемо у блиској будућности наћи начина да се иде у један велики пројекат реконструкције изворишта Салаковац. На тај начин неће бити ријешено питање водоснабдијевања само Жељуше, већ ширег подручја Бијелог Поља”, истиче Миливиојевић.
Он је изразио задовољство што се ефекат овога пројекат види, а у то се увјерио и данас приликом обиласка неколико породица који су корисници овога пројекта.
”Посебно ми је драго што смо обишли кућу гдје се повратак остарио ове године гдје имамо једну младу породицу. То нам даје потврду да требамо да се боримо још јаче и стварамо још боље услове за повратак, јер повратак још није завршен. Ово је потврда да Срби овдје треба да опстану и да ће опстати, а на нама који будемо изабрано у власт да се што више боримо да створимо боље и хуманије услове за живот”, истакао је Миливојевић.
Миливојевић додаје да овај пројекат није завршен, јер су потребе још велике. ”Постоје цијела насеља којима је пољопривреда основна дјелатност и вода је пријеко потребна. Имамо обећања да ће се са овим пројектом наставити. Желим да вјерујем да ћемо свакоме ко истински буде имао потребну и жељу да овдје живи и производи омогућити да добије услове што се тиче водоснабдијевања”, навео је Миливојевић.
Мјештани Жељуше истичу да је ова донација била од велике помоћи. Једна од њих Славиша Телебак каже да је пројекат успио максимално. ”Жељуша је била без воде. Све потребе, од воде за пиће до залијевања, задовољавали смо из чатрња и били упућени на кишу. Ово је велики напредак за наше мјесто”, каже Телебак.
Драго Дабић наводи да је Жељуша нажалост још увијек без водовода.
”Били смо без воде. Овим пројектом значајан број мјештана добио је техничку боду. Велики број људи овдје се бави пољопривредом, а некима је то и основна дјелатност, тако да су ове бушотине од велике помоћи”, каже Дабић и изражава наду да ће и Жељуша некада добити водовод.
Истог мишљења је и Милош Драгић који наводи да не би могли ништа садити, ни радити да није било воде из бунара. ”Надам се да ћемо ускоро добити и водовод”, додаје Драгић.
