За само једну КМ могуће је основати фирму у Републици Српској, јер је то минималан оснивачки капитал који физичко или правно лице мора уплатити на тражени рачун. Са друге стране, за исти подухват у ФБиХ потребно је хиљаду пута више средстава, односно 1.000 КМ.
Одлучивши да оснује фирму, предузетник (физичко лице) или правно лице (предузеће) суочавају се са низом процедура које је неопходно испунити да би се покренуо посао, а то су, осим минималног оснивачког капитала, такође и састављање оснивачког акта, судска такса, објава регистрације у „Службеном гласнику“, израда печата, ИД број, пријава у систем ПДВ-а, отварање рачуна у банци…
Испуњавање свега траженог, према ријечима саговорника „Независних новина“, неупоредиво је лакше и јефтиније у Републици Српској него у ФБиХ, јер сва документација може бити достављена на један шалтер.
За оснивање фирме у Српској физичка лица предају документацију надлежним одјељењима у својој локалној заједници. У Бањалуци, процедура је да приликом оснивања фирме предузетник, осим минималног оснивачког капитала, уплаћује таксу на рјешење о регистрацији предузетника, која подразумијева уплату од 30 КМ за регистрацију, те 15 КМ за резервацију пословног имена. Међутим, уколико се захтјев о оснивању подноси електронским путем, износ таксе се умањује за 50 одсто, док су она физичка лица која први пут подносе захтјев за регистрацију самосталног предузетника ослобођена плаћања таксе.
Када је у питању регистрација правног лица, односно компаније, у том случају прикупљена документација предаје се у Агенцију за посредничке, информатичке и финансијске услуге РС (АПИФ). Из Агенције за „Независне новине“ појашњавају да постоји опција оснивања једночланог друштва с ограниченом одговорношћу (д.о.о.) с минималним новчаним капиталом од једне КМ.
„Ту је њима поједностављено да им оснивачки акт не мора радити нотар. Што се тиче трошкова који имају, то је 35 КМ за регистрацију АПИФ-у, у оснивачком акту овјеравају само потпис, то је 30-40 КМ и то зависи од нотара. Ослобођени су судске таксе, али плаћају објаву у ‘Службеном гласнику’, која је негдје око 50 КМ. Плус копија личне карте, образац који је 10-15 КМ итд. Али то неко најосновније оснивање фирме од стране домаћег лица, са свим трошковима, износи око 250 КМ“, наводе из АПИФ-а, уз нагласак да би износ био већи уколико би нотар или адвокат писали оснивачки акт, а ту зависи и да ли је оснивач фирме странац.
Економиста Зоран Павловић истиче да је битно што су процедуре поједностављене.
„Треба минимално једна КМ да буде уплаћена на неки трансферни рачун, друго – морате имати сједиште гдје ће бити фирма регистрована и треће – морате имати дефинисане дјелатности којима ћете се бавити. Ту имају наравно и пратећа документа у смислу овјера, потписа у општини, а то све скупа није превише компликовано. Ја сам регистровао фирму за једну КМ“, каже Павловић за „Независне новине“.
У ФБиХ није оваква ситуација. За испуњене свих наведених услова неопходно је много више новца.
„Хиљаду КМ је минималан оснивачки капитал. Далеко је сложеније, јер немамо једношалтерски систем. Ипак, значајно олакшање је да није више потребан нотар за оснивачки акт, то може радити свако. Али ипак, то је најбоље да ради адвокат, а њихове тарифе су око 600 КМ. Један адвокат то може завршити за 15-20 дана. Укупни трошкови за оснивање предузећа на крају изађу око 1.600-1.700 КМ“, појашњава за „Независне новине“ економиста Ермин Церо.
Такође, проблем за предузетнике је и добијање броја у УИО БиХ, на који се такође чека одређени период. Из ове институције појашњавају да је то оправдано, јер сви они који добровољно желе у систем ПДВ-а, а који нису испунили обавезним праг опорезивог промета од 50.000 КМ, треба да доставе документацију којом доказују да ће у текућој години то и учинити.
„Из разлога што смо анализом дошли до података који показују да доста обвезника никад није прешло праг опорезивог промета, иако су у поступку регистрације достављали документацију којом су потврђивали да ће прећи тај праг, УИО спроводи појачане провјере приликом добровољне регистрације у систем ПДВ-а“, поручују за „Независне“ из УИО БиХ.
Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе РС, каже да је већи проблем од оснивања – затварање фирме.
„Многа предузећа дуго егзистирају и гомилају дугове, а да не могу доћи у ситуацију да буду ликвидирана или оду у стечај. Из тих разлога имамо да многе фирме не раде. По мом мишљењу, и тај процес треба убрзати, да се не стварају дугови према радницима и држави“, нагласио је Ћорић.
