Бадњим даном почиње божићно празновање. Слави се дан уочи Божића и уједно је посљедњи и најстрожији дан Божићног поста. Тог дана рано ујутро домаћин одлази да исјече бадњак, најчешће је то храстово дрво, да би га те вечери унио у кућу и тиме означио почетак божићне светковине.
Бадњи дан назван је по сјеченој грани храста – бадњаку, светом дрвету Словена.
На данашњи дан се, према вјеровањима, ништа не износи из куће, а вецера се на слами.
Ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи се ватра и приставља се уз њу печеница. Жене у кући мијесе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић.
Како се сијече бадњак?
Прије изласка сунца, на Бадњи дан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сијече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико, да га домаћин на рамену може донијети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима сјекиру у руке и сијече бадњак.
Бадњак се сијече и засјеца сјекиром укосо, и то са источне стране. По народном вјеровању, бадњак се мора посјећи са три снажна ударца. Што сјекира од три пута не пресјече, довршава се ломљењем или увртањем (сукањем). Тај ломљени дио на бадњаку зове се брада и пожељно је да буде на сваком бадњаку. Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не смије се, дакле, зауставити на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.
Шта симболише бадњак?
Бадњак симболички представља оно дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.
Бадње вече
Бадње вече, практично спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за неке особе, које су пријатељски блиске и везане да су као “Божић и Бадњи дан”. Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад ријечима: “Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!” Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: “Добро вече! Честити ви и ваша печеница!” Печеница се уноси у собу гдје се обавља вечера на Бадњи дан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо гдје су иконе и кандило.
Пошто се бадњак претходно исјече са дебљег краја на три дијела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо гдје нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.
Паганска вјеровања наших предака, придавала су бадњаку натприродна и божанска својства.
О томе свједоче и ријечи песме:
“Ој, бадњаче, бадњаче, ти наш стари рођаче,
Добро си нам дошао и у кућу ушао!…
Ти нам Христа објављујеш, њега славиш и казујеш!
Мили српски бадњаче, ти, наш стари рођаче!…”
Бадње вече спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу за неке особе, које су пријатељски блиске и везане, каже да су као “Божић и Бадњи дан”.
Према вјеровањима, на Бадње вече би требало да праштате и мирите се, а на Бадњи дан да вратите позајмљено.
Слама
Послије бадњака у кућу се уноси слама. Приликом уношења сламе домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се уносио бадњак и печеница. Слама се посипа по цијелој кући. Домаћица у сламу под столом, гдје се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које дјеца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.
Вечера уочи Божића
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпјевају тропар “Рождество твоје…”, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и сједају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свјежа или сушена риба и друга посна јела.
Печеница
Код Срба божићна печеница је најчешће прасе или назиме, младо свињче, а у неким крајевима је то јагње или млада овца и назива се веселица. Пече се на Туциндан и на Бадње вече се уноси у кућу и наслања на источни зид, гдје стоји до Божића, када се сервира. Кокош, гуска, патка или ћурка у многим крајевима не смију се наћи на празничној трпези због вјеровања да је перната живина симбол назадовања и растурања куће, јер кљуца и баца земљу иза себе.
