Да се труд и залагње увијек исплате, потврђује примјер Николине Перућице из Билеће која је проглашена за студента генерације на Медицинском факултету у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву.
По струци дипломирани логопед и сурдоаудиолог, Николина је дипломирала у септембру прошле године, а управа факултета је препознала њен рад и посвећеност током студија, па јој је ове године додијелила престижно признање. Звање студента генерације за Николину није само потврда знања и успјеха, већ и награда за године одрицања, дисциплине и вјере у свој циљ.
„Када сам добила позив од стране Ректората Универзитета у Источном Сарајеву била сам у шоку. Требало ми је пар момената да обрадим информацију, а потом сам назвала своје најближе како бих са њима подијелила ту дивну вијест“, прича Николина.
Каже да је срећна, а у исто вријеме и почаствована, јер је ова титула доказ да се труд, рад и посвећеност увијек исплате. Било је и тешких, изазовних дана, али жеља за успјехом била је доминантнија. Велику захвалност, како каже, дугује свом факултету који јој је пружио могућност да вјештине и знања развија у инспиративном окружењу, које је подстакло њен професионални раст и напредак.
„Изазова, успона и падова је било, али ја сам ову професији бирала срцем, тако да се све то чинило немјерљиво у поређењу са мојом жељом да се бавим овим позивом.
Такође, захвалност дугујем и својим професорима и асистентима на несебичном знању које су ми пружили током свих ових година. Њихова посвећеност образовању, стрпљење, као и љубав према овој науци оставили су дубок траг у мом животу“, додала је она.
За десетке у индексу захвална је прије свега својој породици која јој је, каже, била подршка и чврст ослонац у свакој животној фази, нарочито током студија.
„Доста дугујем својим родитељима, породици, партнеру, као и пријатељима.
Њихова безусловна подршка и љубав, били су моја највећа мотивација“, каже за наш радио Николина.
На медицинском факултету имала је квалитетну практичну наставу гдје је стечено знање могла да примијени на конкретним примјерима, а након свршених студија, како каже, волонтерски јенаставила да се бави послом у струци. Ипак, још увијек нема стално запослење.
„У приземљу факултета налази се Центар за специјалну рехабилитацију и едукацију који у свом саставу има логопедски и дефектолошки кабинет, као и сензорну собу.
Самим тим, имали смо могућност да знање научено из теоријског дијела одмах преточимо у практични дио уз надзор наших професора и асистената“, каже Николина.
Николинина прича показује колико је важна упорност и посвећеност, али и љубав према позиву који бирамо. Бити студент генерације на једном од најзахтјевнијих факултета представља успјех вриједан дивљења, а њен пут савим сигурно може бити инспирација младима. Николина је, осим поноса своје породице и колега, постала и понос цијеле Билеће, показујући да се уз рад и истрајност могу достићи највећи резултати. Посебну вриједност њеном успјеху даје и одлука да ради и ствара у свом граду, дајући допринос заједници која је увијек вјеровала у њу.
