Увођење минималног износа који гости ресторана морају да потроше ако желе да уђу изгледа постаје све чешћа пракса по Европи, па немојте да се изненадите ако вас ново правило дочека и на љетовању.
Хрватски медији недавно су пренијели искуство читатељке из италијанског ресторана у Салцбургу, гдје је на улазу стајала табла: „Улаз дозвољен само ако планирате да потрошите минимум 20 евра по особи.“
„Биле смо уморне, конобар нам је прстом показао натпис на коме пише да не можемо ући ако не планирамо да потрошимо 20 евра. Нисмо имале снаге да тражимо други ресторан, па смо само климнуле главом и ушле“, испричала је.
Двије дјевојке наручиле су по пицу (13 €) и сок (4 €), али то није било довољно, па су морале да узму и дезерт како би достигле прописани минимум. На крају су пиле и кафу и укупно платиле 53 евра, пише хрватски Дневно.
У Хрватској су, наводе, овакви натписи ријетки, али су познати случајеви да конобари упозоре госте о минималној потрошњи, посебно у луксузним ресторанима гдје је тешко проћи испод 100 евра по особи.
„Минимална конзумација“ уз лежаљке на плажи
С друге стране, у Грчкој није нова пракса да, на примјер, за сет лежаљки на плажи добијете прецизно минималан износ који је потребно да потрошите на пиће и храну у том ресторану. Дакле званично не плаћате лежаљку, али се захтјева одређена „минимална конзумација“ од пет, 10, 20 евра, некад и више. Ако потрошите више од тог минимума (а вјероватно хоћете), још боље.
Услов за резервацију у ресторану
Ипак, да је у питању све присутнији тренд, постало је јасно кад је почетком године објављено да је неколико познатих лондонских ресторана усвојило минималне захтјеве за потрошњу за резервације.
Забринути због растуц́их трошкова, отказивања у посљедњем тренутку или недоласка гостију, ресторани приморавају госте да се обавежу да ц́е потрошити минимални износ новца по особи када дођу, пише Еуронеwс.
Тако у ресторану Гyмкхана, који има двије Мишленове звјездице, сваки гост мора да плати најмање 100 фунти (121 евро); гурмански индијски ресторан Цхутнеy Марy захтјева минималну потрошњу од 60 фунти (73 евра), а суши ресторан Араки, чак 300 фунти (364 евра).
„Ако хоћете да сједите уз једно пиво – не желе вас“
Нови начини пословања власника ресторана приписују се пандемији, односно покушајима да се након короне угоститељство „врати на ноге“. Када су се кафићи и ресторани поново отворили, није било довољно радника, па су послодавци морали да нуде веће плате онима који су остали. Осим тога, трошкови рада, енергената и намирница значајно су порасли.
„Минимални трошак“ није једино рјешење за којим се посеже на рачун гостију.
На Азурној обали неки ресторани аутоматски додају 15 одсто напојнице на рачун, а гостима се препоручује да оставе и додатне.
„Све је као у ноћним клубовима. Ако наручујете скупа пића, добијате најбољи сто. Ако сједите с једном пивом цијелу ноћ – више вас не желе“, рекао је један угоститељ за Даилy Маил, преноси Ново.
