Снага љубави и заједништва. Прича осмочлане породице Лојпур из Билеће

У времену када многи стрепе пред изазовима родитељства, постоје породице које свакодневно доказују да су љубав, посвећеност и вјера у заједништво темељ на којем све почива. Упознали смо једну такву породицу – скромну, али богату у сваком смислу те ријечи.

Родитељи шесторо д‌јеце, Милица и Љубомир Лојпур, чији дом испуњава д‌јечији смијех, игра и безусловна љубав, подијелили су с нама причу о свакодневном животу. Причу која је подсјетник да љубав и међусобно разумијевање стварају дом испуњен срећом.

Милица и Љубомир вјенчали су се 2012. године, а већ наредне по први пут постали родитељи. Добили су кћерку Анастасију, а у годинама које су слиједиле, и синове: Алексу (10), Вука (7), Милоша (5), Његоша (3) и најмлађег Уроша (1). Мајка Милица је стуб дома и у потпуности је посвећена одгајању д‌јеце.

– Живот у осмочланој породици захтијева много труда и одрицања, али није тежак ако вјерујете да одгајате д‌јецу која ће сутра постати добри људи. Мој дан почиње рано, док д‌јеца још спавају, јер када се пробуде – почиње права акција. Често у шали кажем да пола дана проведем у кухињи. Ту су, наравно, и друге обавезе и одговорности. Није увијек савршено, али све радим с љубављу, и то је оно што је најважније. Трудим се да сваком д‌јетету посветим посебну пажњу, јер су сви различити. А када видим како дијеле играчке и грле једни друге, знам да сам на правом путу – каже Милица.

Додаје да јој много значи подршка супругове и њене мајке, као и сестара. Оне су увијек ту када затреба помоћ у чувању д‌јеце. Милица то вријеме не користи за себе, већ и тада мисли на породицу, па кућни буџет допуни дневницама које заради радећи у Дубровнику.

Посебну улогу у свакодневици има и најстарија кћерка Анастасија.

– Моја браћа су за мене највеће благо. Чувам их, играм се с њима, и заједно с мамом их учим да, иако су мали, имају своје дужности. Лијепо је одрастати у породици с много д‌јеце – увијек имаш кога да загрлиш – кроз осмијех каже Анастасија.

Док мајка води „борбе“ свакодневице и васпитава д‌јецу, отац Љубомир предано ради и обезбјеђује све што је потребно за живот. Запослен је, али за њега слободно вријеме не постоји. Физички послови и рад за дневницу доносе додатне приходе и финансијску стабилност.

– Увијек има посла за оне који хоће да раде. Наш избор је био да имамо велику породицу, па је и наша дужност да им обезбиједимо услове за живот и изведемо их на прави пут. Колико год да је дан напоран, када увече дођем кући умор нестане. Најважније је да су д‌јеца жива и здрава, а уз Божију помоћ, све остало је лако– истиче Љубомир.

Породица Лојпур тренутно живи као подстанар. Започели су градњу куће, али су текући трошкови успорили радове. Ипак, то их не обесхрабрује. Кажу, има времена и доста малих ручица које ће помоћи, па ће и тај сан једног дана бити остварен .

Осмочлана породица Лојпур је подсјетник да богатство не лежи у материјалном, већ у загрљајима, погледима пуним повјерења и у топлини дома у којем никада не мањка љубави. И баш зато, овакве приче заслужују да буду испричане. Да нас инспиришу, подсјете на оно што је заиста важно и покажу да су прави јунаци међу нама – у тишини, у свакодневици, у породици.