Њемачка Влада у неугодној ситуацији због Шмита. Мораће јавно одговорити на 18 питања

Посланичка група Алтернативе за Њемачку (АфД), друге по снази партије у њемачком Бундестагу, поднијела је 18 посланичких питања савезним властима поводом улоге Кристијана Шмита, високог представника у Босни и Херцеговини, чији мандат Бањалука и дио међународне заједнице сматрају нелегалним због изостанка одобравања Савјета безбједности Уједињених нација.

Истовремено, међународна заједница нема јединствен став о посљедњим потезима Скупштине Републике Српске, укључујући законе о непризнавању Суда и Тужилаштва БиХ те забрани дјеловања Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) на територији Републике Српске, док шпекулације о повлачењу америчке амбасаде из БиХ додатно компликују ситуацију.

АфД, предвођена послаником Јаном Венцелом Шмитом, затражила је од Савезне владе Њемачке да одговори на сљедећих 18 питања како би се разјаснила Шмитова улога и посљедице његовог дјеловања:

1. Да ли је Савезна влада формирала став о међународноправној легитимности Кристијана Шмита с обзиром на недостатак одобравања Савјета безбједности УН-а, и ако јесте, какав је тај став?
2. Које посљедице Савезна влада извлачи из чињенице да су Русија и Кина одбиле да потврде Шмита као високог представника?
3. Које правно обавезујуће одлуке је Шмит донио у 2022. и 2023. години, према процјени Савезне владе?
4. Да ли је Савезна влада формирала став о тим одлукама, и ако јесте, какав је тај став?
5. Да ли Савезна влада у тим одлукама види прекорачење надлежности према Анексу 10 Дејтонског мировног споразума, и ако не, зашто не?
6. Какве посљедице Савезна влада види по стабилност и суверенитет БиХ усљед Шмитових мјера?
7. Да ли је Савезна влада предузела кораке да се Шмитово именовање потврди у Савјету безбједности УН-а, и ако јесте, које; ако није, зашто није?
8. Да ли Савезна влада води разговоре с међународним партнерима о заједничком ставу о Шмитовој улози, и ако да, с којим партнерима и о којим темама?
9. Да ли Савезна влада планира залагање за реформу механизама именовања високог представника како би се ојачала његова легитимност, и ако да, на који начин?
10. Да ли је Савезна влада формирала став о томе да ли су политички процеси у БиХ, посебно против представника Републике Српске, политички мотивисани, и ако јесте, каква су сазнања и које мјере предузима?
11. Да ли Савезна влада сматра да Шмитове одлуке доприносе или ометају дугорочни мировни процес и политичку стабилност БиХ, и ако да, на који начин?
12. Да ли је Савезна влада формирала став о томе какве посљедице Шмитове одлуке имају по економску стабилност БиХ, и ако јесте, какав је тај став?
13. Да ли Савезна влада види могућност економске подршке ЕУ за смањење напетости у региону, и ако да, какву?
14. Да ли Савезна влада планира кораке за помоћ БиХ у спровођењу реформи за интеграцију у ЕУ, и ако да, које?
15. Да ли је Савезна влада формирала став о томе какав утицај Шмитове одлуке имају на заштиту људских права у БиХ, и ако јесте, какав је тај став?
16. Да ли Савезна влада сматра да Шмитове одлуке могу довести до даље политичке дестабилизације региона, и ако јесте, какав је тај став?
17. Које правне и политичке посљедице Савезна влада види у недостатку консензуса међународне заједнице о Шмитовом мандату?
18. Како Савезна влада оцјењује сарадњу са Шмитом у контексту његовог спорног легитимитета?

Питања долазе у тренутку када је Шмитов ауторитет доведен у питање након што је Народна скупштина Републике Српске усвојила законе којима се не признају Суд и Тужилаштво БиХ, проглашавајући их неуставним, те забранила дјеловање агенције СИПА-е на својој територији.

Ови потези изазвали су подијељене реакције међународне заједнице.

Док су Берлин и Вашингтон под администрацијом Џоа Бајдена подржавали Шмита као гаранта стабилности, Москва и Пекинг и даље виде његово дјеловање као нарушавање Дејтонског споразума.

Од доласка предсједника Доналда Трампа на власт 20. јануара 2025. године, званични став САД о Шмиту и Канцеларији високог представника (ОХР) још није изнијет, што оставља простор за нагађања о могућим промјенама у америчкој политици према БиХ.

Остале чланице тзв. Управног одбора Савјета за имплементацију мира (ПИК) немају јединствен став, што додатно компликује ситуацију у БиХ.

Политичка криза у БиХ додатно је замршена повлачењем америчког амбасадора Мајкла Марфија, чији је мандат званично завршен 16. фебруара ове године.

Након његовог одласка, критике америчке амбасаде према руководству Републике Српске значајно су утихнуле, а Шмитова активност примјетно је опала у односу на период када је Марфи био присутан у БиХ.

Ово је подстакло нагађања да је Марфи био кључни покретач оштрих потеза против Бањалуке, те да је његов одлазак довео до привременог смиривања тензија.

Истовремено, у БиХ још увијек нема новог америчког амбасадора, а у политичким кулоарима се шушка о могућем повлачењу амбасаде САД из Сарајева, што би означило прекретницу у америчком ангажману у региону.

Аналитичари указују да подијељеност међународне заједнице отежава проналажење рјешења за кризу у БиХ, посебно у контексту Шмитовог спорног мандата и одлука Републике Српске у погледу непризнавања поменутих институција на својој територији.

Док је досадашња подршка Шмиту из Берлина и Вашингтона била јасна, неизвјесност око става Трампове администрације додатно замагљује будућност.

У међувремену, одлазак Марфија и смањена видљивост Шмита остављају простор за питање да ли је амерички утицај, оличен у Марфијевој политици, значајно допринјео ескалацији тензија у БиХ.

Њемачка влада тек треба да одговори на упит АфД-а, а очекује се да ће њени ставови додатно освјетлити подјелу унутар међународне заједнице о будућности БиХ која улази у највећу кризу од краја рата.