Број случајева насиља у породици за три мјесеца ове године је у порасту, подаци су Министарства унутрашњих послова (МУП) Републике Српске, док стручњаци истичу да су бројке можда и веће, јер многе жртве насиље и не пријаве.
Како су појаснили, у овом периоду тужилаштвима су поднијели 227 извјештаја о почињеном кривичном дјелу, што је за 4,1 одсто више него у истом периоду лани.
Владимир Васић, социолог из Источног Сарајева, казао је за „Независне новине“ да су подаци о броју случајева породичног насиља застрашујући.
„Али, колико имамо случајева који нису пријављени и који су сакривени, односно оних који остају у четири зида, то је оно што статистика не може да упрати и то је оно што ми не видимо“, казао је Васић.
Додао је да грађани имају погрешно постављене принципе када је у питање насиље, јер како кажу, насиље схватамо само када је физичко.
„Јесте сигурно најокрутније, али морамо посветити пажњу психичком, али и социјалном, сексуалном насиљу, јер све су то фазе пред сам обрачун физичког насиља“, истиче Васић.
Појаснио је да оно што друштво треба да уради јесте охрабривање жртве да проговори, јер како каже, највећи проблем је то што жртва ћути.
„Насиље није срамота, насиље није интимна ствар. Насиље је проблем читаве заједнице, то мора да буде јавно доступна информација како би се могло адекватно реаговати“, казао је Васић.
Истиче да се не треба држати неких лоше постављених принципа да је насиље нешто чиме се не требају бавити други људи.
Како је рекао, велики дио грађана, када чује за неко насиље, тражи разлог у жртви више него у самом насилнику. „На примјер, зашто је нека жена била у насилној или токсичној вези, зашто је трпјела“, истиче Васић.
Соња Станчић, психолог из Бањалуке, казала је за „Независне новине“ да ове бројке не говоре да је дошло до повећања насиља, него да је повећано пријављивање насиља, што је, по њеним ријечима, добро.
„То значи да жртва неће да трпи или неће да трпи дуго у односу на претходне периоде“, казала је Станчићева.
Додала је да је и даље непознато колики је степен насиља у породицама, јер како истиче, немају валидна истраживања о том питању, те је казала да је то је нешто што је врло тешко ухватљиво.
„Лоше је што уопште имамо насиље у породици, али оно што је добро јесте то што се повећава број пријављивања, али овдје имамо жртве које су на неки начин освијешћене да не желе бити жртве или да имају излаз и зато се одлучују да пријаве“, истиче Станћићева.
Како је рекла, питање свих питања је како оснажити жртву да пријави насиље.
„Систем не чини ништа. А зашто не чини ништа? Зато што је помоћ жртвама било чега, па и породичног насиља, минимална, али оно што је кључно код жртава породичног насиља јесте економско оснаживање“, појаснила је Станчићева.
Према њеним ријечима, кад особе која је жртва породичног насиља постане самостална финансијски, прије се одлучи да изађе из таквог односа.
„А, друга јако битна ствар је друштвено-културолошко и емотивно оснаживање, јер је код нас и даље срамота имати проблем, срамота је развести се, а о томе мора да се говори, да жртва не мора да трпи насиље ни под било којим изговором. Срамота је да неко неког туче, а није срамота изаћи из тог система“, закључила је Станчићева.
Из МУП-а Српске рекли су да су извјештаји поднесени против 240 лица, или за три одсто више, због основа сумње да је почињено 229 ових кривичних дјела. Они додају да је насиље у породици починило 278 лица над 352 жртве.
„Приликом насиља у породици, у 22 случаја је учинилац насиља посједовао оружје, али га није употријебио, а у 103 случаја је учинилац насиља био у алкохолисаном стању“, истакли су из МУП-а.
Према врсти насиља у породици, учиниоци су над жртвама најчешће вршили психичко насиље, и то у 173 случаја, те физичко насиље 163 пута.
„Најчешћи однос извршиоца и жртве насиља у породици је супруг – супруга у 104 случаја, отац – син 33, син – отац 27, отац – кћер 28, син – мајка 31, бивши партнер – бивша партнерка 32, те ванбрачни партнер – партнерка у 20 случајева и друго“, нагласили су из МУП-а.
Као посљедица насиља у породици, пет лица је задобило тешке тјелесне повреде, 109 лица је задобило лаке тјелесне повреде, док су остале жртве претрпјеле страх и узнемиреност.
