Лозо: Српској за нови Устав не треба одобрење странаца. Република створена као плод културе памћења
Историчар Предраг Лозо рекао је да је у новом тексту Устава Републике Српске потребно додатно учврстити подјелу законодавне, судске и извршне власти, с обзиром да је у протекле три деценије овај документ претрпио измјене које нису биле у складу са демократским принципима, наводећи да се не треба освртати на мишљење странаца јер они са запада никада нису имали добре намјере према Србима.
– Важно је да размишљамо о демократском потенцијалу, легитимитету и легалитету институција Републике Српске. Питање доношења новог Устава морамо посматрати кроз тај континуитет и не можемо подлећи апсурдима који станују у БиХ. Неко сада хоће да процесуира одређене људе само за приједлог јавног Нацрта устава – појаснио је Лозо.
Он је рекао да су Срби страдали увијек када нису имали институционалну заштиту.
С тим у вези, пред обиљежавање 80 година од пробоја логораша из Јасеновца, Лозо је навео да је стратиште Доња Градина остало у Републици Српској као симбол и подсјетник на највеће страдање српског народа у историји.
– Логораши нису ни долазили до Јасеновца већ су превођени у Градину и уништавани на најстрашније начине. Само ту имамо 105 гробних поља. Историја је тако хтјела да у Републици Српској остане највеће стратиште Срба, Доња Градина – истакао је Лозо.
Он каже да су сукоби на овим прсторима увијек били производ историјских процеса, али и утицаја страног фактора, истакавши да су други народи деведесетих година на простору бивше Југославије жељели самосталну државу, а Срби да им се не понови Други свјетски рат и НДХ.
– Настанак Републике Српске је најбољи примјер колико је памћење битно за један колектив. Оно што се десило 1991. године када је памћење донијело историјску свијест да се злочини попут оних у НДХ, чији је Јасеновац највећи симбол, може поновити. Тада је српски народ кренуо у организацију – нагласио је Лозо за Срну.
