Неколико дана након што је приведен у Београду, потпредсједнику Демократске партије социјалиста (ДПС) Ивану Вуковићу изречена је једногодишња забрана уласка у Србију. Након пуштања на слободу, Вуковић се огласио, истичући да је током привођења наишао на коректан однос службеника Безбједносно-информативне агенције (БИА).
„Након што ми је изречена једногодишња забрана уласка у Србију, вратио сам се у Црну Гору. Надам се да, када опет будем у Србији, то неће бити држава у којој се људи приводе због објава на друштвеним мрежама“, изјавио је Вуковић.
Међутим, јавност не може а да се не подсјети на чињеницу да су се сличне, па и много горе ствари, дешавале припадницима српске националности у Црној Гори за вријеме владавине ДПС-а, чији је Вуковић потпредсједник. Прије избора 2020. године, та странка је масовно приводила Србе због обичних објава на друштвеним мрежама, чак и оне који нису позивали на насиље нити се мијешали у унутрашње ствари државе. У „демократској“ Црној Гори под влашћу ДПС-а, митрополита Јоаникија и патријарха српског Порфирија морали су заобилазним путевима доводити на устоличење на Цетињу, док је недавно предсједнику Скупштине Црне Горе Андрији Мандићу онемогућено да одржи сједницу у пријестоници.
Треба подсјетити и на масовне забране уласка држављанима Србије у Црну Гору за вријеме ДПС-а. Један од најпознатијих случајева је забрана уласка пјеснику Матији Бећковићу, који је проглашен „опасношћу за Црну Гору“. Овакве мјере биле су дио шире политике усмјерене против Срба, а Вуковићев садашњи шеф, почасни предсједник ДПС-а Мило Ђукановић, чак је пријетио Србима тракторима по узору на „Олују“.
Док ДПС и њихови сателити редовито истичу да Србија не смије да се мијеша у унутрашња питања Црне Горе, чак ни кад је српски народ угрожен, Вуковић сматра легитимним да он учествује на протестима у сусједној држави и залаже се за промјену власти. Поставља се питање: је ли ријеч о кратком памћењу или прикривеној мржњи?
