Двадесет једна година од Мартовског погрома на Косову и Метохији. У Косовској Митровици одата почаст жртвама (ФОТО)

Данас, 17. марта 2025. године, обиљежавамо 21 годину од Мартовског погрома, једног од најмрачнијих догађаја у новијој историји Косова и Метохије. Овај талас насиља, који се одиграо 17. и 18. марта 2004. године, а у неким дијеловима и 19. марта, оставио је дубок траг у колективном сјећању српског народа, као и свих оних који су били погођени овом трагедијом.

Мартовски погром започео је након што су албански медији објавили лажне вијести о наводном дављењу тројице албанских дјечака у ријеци Ибар у селу Чабра, за шта су окривљени Срби из околних села. Иако је касније утврђено да за ове оптужбе нема доказа, вијест је покренула масовне протесте и организовано насиље широм Косова и Метохије. У само два дана, десетине хиљада Албанаца, а процјене говоре о 50.000 до 70.000 учесника, учествовало је у нападима усмјереним углавном против српског становништва и њихове културне баштине.

Последице су биле катастрофалне:

• Животи и повреде: Најмање 19 особа је изгубило живот, док је око 1.000 људи, углавном Срба и припадника других неалбанских заједница, повријеђено.
• Протјеривање: Преко 4.000 Срба и других неалбанаца присиљено је да напусти своје домове.
• Уништавање домова: Спаљено је или уништено више од 800 српских кућа и станова.
• Скрнављење насљеђа: У нападима је оштећено или потпуно уништено 35 православних цркава и манастира, укључујући непроцјењиве споменике попут Цркве Светог Николе у Приштини и Богородице Љевишке у Призрену.

Ови догађаји одиграли су се пред очима међународних снага КФОР-а и УНМИК-а, које нису успјеле заштитити цивиле и спријечити разарања. Многи су Мартовски погром окарактерисали као етничко чишћење, а постоје индиције да је насиље било планирано и организовано, што су потврдили и високи званичници, попут тадашњег генералног секретара НАТО-а Јапа де Хупа Шефера.

Двадесет једну годину касније, последице овог погрома и даље се осјећају. Многи протјерани Срби нису се вратили својим огњиштима, повјерење у међународне институције на Косову је нарушено, а правда за жртве углавном је изостала. Иако је било неколико суђења, главни организатори и починиоци остали су некажњени или су добили благе казне.

Одавање почасти у Косовској Митровици

Данас је у Косовској Митровици минутом ћутања и полагањем вијенаца на споменик „Бијели анђео“ одата почаст свим страдалим Србима у Мартовском погрому. Вијенце су положили представници Српске листе и Привременог органа општине Косовска Митровица, који су поручили да 17. март и насиље над Србима и даље траје, али да ће наш народ остати истрајан у намјери да остане на овим просторима.

„Руља је 2004. покушала да истјера српски народ са Косова, а сада су методе промијењене, али је циљ остао исти – да Срба на Косову нема или да буду мањина која не може да одлучује. Окупили смо се да кажемо да памтимо и не заборављамо, и да поручимо да ће Срби, упркос методама, остати и опстати на својим огњиштима“, рекао је потпредсједник Српске листе Иван Запорожац а преноси ТВ Мост.

Вијенци су положени и на мјесту гдје су у Мартовском погрому страдали Боривоје Спасојевић и Јана Тучев из Косовске Митровице. Син убијеног Боривоја, Драган Спасојевић, истакао је да се злочини не заборављају и да још увијек постоји нада да ће кривци бити приведени правди:

„Оно насиље које је било 17. марта, ванинституционално, сада је постало институционално насиље. Сваког дана имамо потенцијални 17. март, јер су виновници насиља добили устоличење у скупштини, који се зове Самоопредјељење. Имају одријешене руке да све то раде на суптилнији начин, кријући се иза закона које сами нису поштовали.“, рекао је Спасојевић.

Ова годишњица, обиљежена полагањем вијенаца, подсјећа нас на важност очувања истине и сјећања на невине жртве. Мартовски погром није само трагедија српског народа, већ и опомена међународној заједници о неопходности успостављања трајног мира и правде на Косову и Метохији.