У Српској радници одбијају послове, ево и у којим струкама
Послове у струци за првих осам мјесеци ове године у Српској одбијали су неквалификовани радници, бравари-заваривачи, конобари, трговински техничари, али и дипломирани економисти, професори енглеског и њемачког језика, као и васпитачи у предшколској установи и многи други.
Како су истакли за “Независне новине” из Завода за запошљавање Републике Српске, са евиденције незапослених је по основу одбијања запослења брисано укупно 50 особа.
С друге стране, у истом периоду лани, како су писале “Независне новине”, посао је одбило 39 радника, а међу њима су били неквалификовани радници, армирачи, бравари, конобари, кувари, молери, медицинска сестра, зубни стоматолошки техничар, као и дипломирани економиста, професор информатике и васпитач у предшколској установи.
“У складу са Законом о посредовању у запошљавању и правима за вријеме незапослености лице које неоправдано одбије да прихвати понуђено запослење у мјесту пребивалишта или на удаљености од 50 километара од мјеста пребивалишта, које одговара његовим стручним квалификацијама и радним способностима, брише се са евиденције, односно престаје се водити евиденција о том незапосленом лицу”, објашњавају из Завода за “Независне новине” и додају да су различити разлози одбијања запослења.
Како додају, незапослена лица се упознају са захтјевима послова и задатака према исказаним потребама и упућују на разговор послодавцу.
“Ако се лице из неоправданих разлога не јави на разговор послодавцу или одбије конкретно запослење, а испуњени су сви законски услови, брише се са евиденције незапослених. Лица која су брисана по поменутом основу не могу се пријавити на евиденцију незапослених наредних 12 мјесеци”, истичу из Завода за запошљавање Републике Српске.
Горан Куртиновић, члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма Републике Српске “Хореца”, у разговору за “Независне новине” истиче да су то обично у питању људи који ни не траже посао.
“Проблем је само што су то државни трошкови и узалудни. Ти људи уопште не траже посао, већ се воде на Заводу за запошљавање због привилегија које имају”, каже Куртиновић и додаје да је генерално у свим браншама у Републици Српској данас потребно радника који задовољавају барем минимум радних стандарда.
Када је ријеч о угоститељству, према његовим ријечима, у зимском периоду је боља ситуација јер се враћа одређени број радника са сезоне.
“Због тога је растерећеније, јер они траже посао овдје да би радили преко зиме, мада један дио иде и на зимску сезону, али њих је мањи број. У овом периоду је мало растерећенији притисак што се тиче радне снаге, али иначе, када љето дође, тада је питање опстанка сваке фирме. Ове године одређени број људи је затворио своје радње због недостатка радне снаге”, истиче Куртиновић за “Независне новине”.
И Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске, истиче да доста људи остварује права само зато што су пријављени.
“Један од разлога зашто ти људи одбијају посао је зато што ни не траже посао”, каже он.
Како наводи у разговору за “Независне новине”, тражили су и састанак у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Српске на тему евиденције Завода за запошљавање.
“Не сматрамо да људи треба да изгубе права која су им загарантована. То могу остваривати и преко потврда Пореске управе, а да на Заводу за запошљавање остану само људи који заиста траже посао. Много послодаваца се жали. Дословно у мањим мјестима нико не долази и не јавља се са Завода за запошљавање по позиву послодаваца “, каже Шкребић за “Независне новине” и додаје да постоји велики раскорак у евиденцији и стварном стању људи који траже посао.