Република СрпскаСрбија

Комплетан текст Декларације о заштити националних и политичких права српског народа

На Свесрпском сабору српског народа указано је на неопходност српског националног окупљања, те је одлучено да Сабор буде одржаван редовно, сваке двије године, на којем би се заједно разматрала најважнија национална питања уз учешће представника Републике Србије и Републике Српске, као и других представника српског народа из региона и свијета.

Свесрпски сабор је одлучио да Сретење, 15. фебруар, Дан државности Републике Србије буде и Дан државности Републике Српске и да тај датум треба уједињено и заједнички прослављати, док ће Република Српска настави да обиљежава 9. јануар као Дан настанка Републике Српске и крсну славу.

Текст Декларације преносимо у цијелости:

Наглашавајући заједничку историју српског народа и подсјећајући на вишевјековну српску државност на Балкану, посебно се сјећајући важних историјских догађаја, Свесрпски сабор српског народа Републике Србије и Републике Српске усваја сљедеће:

1. Свесрпски сабор чине представници Срба изабрани у законодавне и извршне органе власти, чланови академија наука и умјетности, чланови Сабора Српске православне цркве и други представници српског народа позвани од организатора Свесрпског сабора.

2. Свесрпски сабор конституише Национални савјет српског народа, који је задужен за координацију, праћење и извршавање аката Свесрпског сабора, као и сопствених аката.

3. Национални савјет српског народа чине: предсједници Републике Србије и Републике Српске, предсједници народних скупштина, предсједници влада Републике Србије и Републике Српске, министар спољних послова Републике Србије, предсједници академија наука и умјетности Републике Србије и Републике Српске, представник Сената Републике Српске и предсједник Матице српске.

Свесрпски сабор консензусом у састав Националног савјета српског народа именује и представнике српског народа из Црне Горе, Федерације БиХ, Сјеверне Македоније, Хрватске, Словеније, представнике српског народа из Европе, Африке, Азије, Сјеверне и Јужне Америке, Аустралије, те истакнуте научнике, умјетнике, предузетнике, спортисте и националне раднике.

4. Свесрпски сабор констатује да српски народ представља јединствену цјелину. Српски народ је кроз историју имао више држава са различитим називима, те полаже право да баштини своју богату традицију.

5. Свесрпски сабор утврђује да је назив народа један и да га је немогуће мијењати. Одбацују се разни наметани префикси који су додавани испред именице Срби. Припадници српског народа имају право да се називају Србима, ма гдје тренутно живјели.

6. Свесрпски сабор констатује неопходност српског националног окупљања, те одлучује да је потребно редовно одржавати Свесрпски сабор, и то сваке двије године на којем би се разматрала најважнија национална питања уједињено уз учешће представника Републике Србије и Републике Српске, као и других представника српског народа из региона и свијета.

7. Свесрпски сабор очекује пуну реализацију процеса националног помирења и превазилажења историјских подјела унутар српског народа.

8. Свесрпски сабор препоручује институцијама Републике Србије и Републике Српске да дјелују јединствено и координисано и да уложе напоре како би се зауставила асимилација Срба у државама региона, али и широм свијета. Република Србија и Република Српска треба да одрже везу са припадницима српског народа развијањем личних, културних, научних, спортских и свих других врста веза и односа.

9. Свесрпски сабор, поштујући све вјероисповијести и подржавајући слободу вјероисповијести и препознајући незамјењив значај припадника српског народа других вјероисповијести, одаје посебну захвалност Српској православној цркви која под својим окриљем уједињује највећи дио српског народа. Српска православна црква је сачувала српски народ у најтежим временима и у биолошком, али и у културном и образовном смислу.

10. Свесрпски сабор препознаје Српску православну цркву као једног од стубова националног, културног и духовног идентитета српског народа, те позива на ближу сарадњу црквених и државних органа у кључним питањима као што је очување традиционалних хришћанских вриједности и светиње брака и породице. Свесрпски сабор подржава и улогу Српске православне цркве у образовању младих посредством педагошко-образовних дјелатности.

11. Свесрпски сабор констатује да је Косово и Метохија неотуђиви дио Републике Србије, једна од одредница националног идентитета Срба, представља темељ духовности српског народа и угаони камен српског завјетног и светосавског пута. Свесрпски сабор инсистира на коришћењу пуног назива јужне српске покрајине – Косово и Метохија, што албански сецесионисти избјегавају.

12. Свесрпски сабор подржава напоре Републике Србије у очувању територијалног интегритета и суверенитета, гарантованих међународним правом и Резолуцијом 1244 и другим резолуцијама Савјета безбједности Уједињених нација, као и право и дужност Републике Србије да се посвети опстанку српског народа на Косову и Метохији. Свесрпски сабор тражи и сматра да свим расположивим правним, политичким, економским и другим средствима морају бити заштићени Срби на Косову и Метохији, као и сви други Републици Србији лојални грађани, манастири, цркве, средњовјековна утврђења, приватна имовина, гробља и други угрожени објекти.

13. Свесрпски сабор осуђује намјерно стварање неподношљивих услова за живот Срба и прогон који над њима спроводе привремене институције самоуправе у Приштини. Та континуирана, добро испланирана и свеобухватна репресија албанских сецесиониста према српском становништву на Косову и Метохији је током протеклих година резултирала убрзаним одласком Срба из Покрајине, као и драстичним погоршањем положаја оног дијела српског народа који је, упркос бруталном етнички мотивисаном терору, остао да живи на својим огњиштима. Свесрпски сабор очекује од Републике Србије да настави да штити права и животе својих грађана на Косову и Метохији, користећи све механизме заштите предвиђене унутрашњим и међународним правом.

14. Свесрпски сабор инсистира на извршењу Резолуције Савјета безбједности Уједињених нација 1244 у свим њени аспектима и сматра да су провођење Бриселског споразума, формирање Заједнице српских општина и стални дијалог једини одрживи пут за рјешавање проблема.

15. Свесрпски сабор изражава пијетет према свим жртвама страдалим током рата у БиХ, као и свим жртвама пострадалим у ратовима на простору бивше Југославије.

16. Свесрпски сабор не подржава резолуцију о Сребреници за коју су гласале 84 државе у Генералној скупштини Уједињених нација, док је 109 држава било против, уздржано или није гласало. Поменутом резолуцијом извршен је покушај колективног окривљавања цијелог српског народа, који је неприхватљив и не може бити спроведен у дјело.

17. Свесрпски сабор поздравља напоре руководства Републике Србије и Републике Српске да допринесу расвјетљавању историјских чињеница у вези са догађајима деведесетих година, а посебно када је ријеч о догађајима у Сребреници и околини од 1992. до 1995. године.

18. Свесрпски сабор констатује да је Општи оквирни споразум за мир у БиХ – Дејтонски мировни споразум трајно и битно нарушен упркос тежњама Републике Српске и српског конститутивног народа, који су се борили за очување дејтонског уставног оквира у БиХ, те позива све међународне актере да се врате поштовању слова Дејтонског мировног споразума.

19. Свесрпски сабор констатује да би Република Србија, у складу са статусом потписника Дејтонског мировног споразума и са овлашћењима које је добила од Републике Српске Споразумом од 29. августа 1995. године, требало да интернационализује проблем урушавања Дејтонског мировног споразума са захтјевом да се исти примјењује у облику у којем је и потписан од стране свих.

20. Свесрпски сабор наглашава да је Република Српска јединствен и недјељив уставноправни субјект, који самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције у складу са Уставом БиХ – Анексом четири Дејтонског мировног споразума и чија територија не може бити отуђена мимо Устава и закона Републике Српске.

21. Свесрпски сабор истиче да БиХ није једна, нити јединствена изборна јединица за избор заједничких органа. Свесрпски сабор наглашава да БиХ искључиво представља трочлано Предсједништво на бази консензуса, а не појединци узурпирајући надлежности функција које обављају.

22. Свесрпски сабор прихвата и подржава правни поредак успостављен Дејтонским мировним споразумом, а који предвиђа механизме заштите ентитета и конститутивних народа примјеном института ентитетског гласања у Представничком дому Парламентарне скупштине на нивоу БиХ, института заштите виталних националних интереса у Дому народа Парламентарне скупштине на нивоу БиХ и института заштите виталног ентитетског интереса у Предсједништву БиХ.

23. Свесрпски сабор констатује да је Република Српска задовољна високим степеном аутономије дефинисаним Дејтонским мировним споразумом, стога инсистирамо на суштинском и формалном провођењу Дејтонског мировног споразума, као међународног уговора који се не може једнострано или путем интервенционизма мијењати. Свесрпски сабор сматра да Република Српска може у мјери у којој оцијени као цјелисходно да активира све надлежности које су према Дејтонском мировном споразуму предвиђене као надлежности ентитета.

24. Свесрпски сабор осуђује свако непоштовање и кршење Дејтонског мировног споразума и демократских процедура у БиХ, наметање закона, прегласавање конститутивних народа, пренос надлежности са ентитетског нивоа на централни ниво, кршење људских права и слобода, те гарантованих права српског конститутивног народа на слободно и самостално одлучивање и дјеловање унутар дејтонске БиХ.

25. Свесрпски сабор сматра непримјереним постављање високог представника у БиХ супротно Анексу 10 Дејтонског мировног споразума, којим је прописано да је за именовање високог представника потребна сагласност страна уговорница, као и одговарајућа резолуција Савјета безбједности Уједињених нација.

26. Свесрпски сабор констатује да српски народ, Република Србија и Република Српска треба да уједињено очувају историјска пријатељства са доказаним пријатељима, али и да граде нова савезништва.

27. Свесрпски сабор сматра да Република Србија и Република Српска, у складу са Дејтонским мировним споразумом, узимајући у обзир геополитички положај, економске односе и политичке процесе, интеграцију према Европској унији посматрају као стратешки циљ, који треба да се реализује кроз партнерски политички и економски оквир уз пуно уважавање националних интереса.

28. Свесрпски сабор подржава политику војне неутралности Републике Србије у односу на све постојеће војне савезе, а са таквим политичким опредјељењем потпуно је сагласна Република Српска, која ће се борити за очување војне неутралности у БиХ. Свесрпски сабор подржава сарадњу безбједносног система Републике Србије и Републике Српске у смислу законодавства, размјене информација, заједничких обука и вјежби, а с циљем постизања и очувања мира и стабилности.

29. Свесрпски сабор поздравља одлуку Републике Србије и Републике Српске да уједињено обиљежавају 15. септембар као Дан српског јединства, слободе и националне заставе у знак сјећања на пробој Солунског фронта у Првом свјетском рату, као и да је Сретење, 15. фебруар, Дан државности Републике Србије и Дан државности Републике Српске који треба уједињено и заједнички прослављати. Свесрпски сабор очекује да Република Српска настави да обележава 9. јануар као Дан настанка Републике Српске и крсну славу.

30. Свесрпски сабор потврђује да је химна “Боже правде” свесрпска химна, а да је двоглави орао Немањића национални свесрпски грб.

31. Свесрпски сабор наглашава уједињујући значај српског језика и ћириличког писма као стубова српске културе и науке, али и националног идентитета. Свесрпски сабор, с циљем очувања и његовања српске културе и српског националног идентитета потврђује: права на употребу српског језика /оба изговора – екавског и ијекавског, те исте српске стандардизације/ и ћирилице као његовог матичног писма, права на изражавање, изучавање и развој српске културе, права на изучавање националне историје и његовање херојске, правдољубиве и слободарске традиције српског народа, права на изучавање националне географије, права на очување и заштиту културно–историјског наслијеђа српског народа на његовом културном простору, права на изучавање обичаја, фолклора, књижевности, умјетности и комуникационе културе српског народа, права на информисање на српском језику, права на употребу српских националних симбола и њихово истицање на јавним мјестима, права на обиљежавање српских националних празника и других права која утичу или би могла утицати на очување и његовање српске културе и српског националног идентитета, не одричући се српских латиничних споменика културе.

32. Свесрпски сабор предлаже мјере с циљем очувања и његовања српске културе и српског националног идентитета: организовање и спровођење јединствених, посебно стандардизованих програма учења српског језика, ћириличког писма, српске књижевности, културе и историје; подршка оснивању, изградњи, обнови и одржавању предшколских, школских, средњошколских установа и установа културе, као и оснивању или обнови изучавања србистике на високошколским установама, у сарадњи са домицилним државама; подршка раду културно-умјетничких друштава; подршка раду писаних и електронских медија на српском језику; помоћ у одржавању постојећих и оснивању нових одјељења и школа у оквиру Српске православне цркве, гдје би се уз већ постојећу вјерску наставу, спроводио јединствени посебно стандардизован програм учења српског језика, ћириличког писма, српске културе и историје; стипендирање надарених ученика и студената; организовање омладинских, ђачких и студентских кампова, као и сезонских школа и различитих културних манифестација; и друге мјере које доприносе очувању националног, културног, језичког и духовног идентитета и спријечавању асимилације српског народа.

33. Свесрпски сабор тражи од Републике Србије и Републике Српске да уједињено његују историјско памћење и чувају успомену на српске жртве пале за слободу у свим ратовима. Посебно је важно уједињено и јединствено обиљежавати и сјећати се жртава палих у Првом свјетском рату, жртава геноцида који је извршен над Србима у Другом свјетском рату и жртава у ратовима деведесетих година прошлог вијека.

34. Свесрпски сабор препоручује додатно интернационализовање теме страдања Срба у Независној Држави Хрватској. Потребно је свијету представити енормно страдање и геноцид који је извршен над Србима у систему логора НДХ, са посебним нагласком на страдање дјеце у посебним и у свијету јединственим логорима смрти за дјецу Јастребарско, Сисак, Ђаково и Стара Градишка. Логори и масовна стратишта и губилишта Јасеновац, Доња Градина, Сајмиште, Бањица, Сремска Митровица, Крагујевац, Госпић, Јадовно, Паг, Јабланац, Млака, Слана, Зеница, Сарајево, Власеница, Вишеград, Пакленица, Пребиловци, небројене јаме у херцеговачком и динарском кршу, козарачка и друга српска села широм данашње Републике Српске, Републике Србије, Федерације БиХ и Хрватске била су само нека од мјеста у којима су вршени свирепи злочини и масовна убиства српског народа.

35. Свесрпски сабор поздравља уједињену намјеру Републике Србије и Републике Српске да заједнички изграде монументална спомен здања посвећена очувању истине о страдању Срба у Другом свјетском рату у Доњој Градини, Република Српска, и Београду, Република Србија. Два монументална спомен-комплекса у Доњој Градини и Београду треба да свједоче о величини жртве слободарског српског народа поднесене у борби против фашизма, нацизма и усташтва. Свесрпски сабор сматра да ови спомен-комплекси треба да постану мјеста ходочашћа и да се уврсте у план ђачких и студентских екскурзија школа и факултета Републике Србије и Републике Српске.

36. Свесрпски сабор препоручује Републици Србији и Републици Српској да континуирано и заједнички помажу српски народ у региону и дијаспори. Свесрпски сабор сматра да српски народ у Црној Гори мора бити уважен у складу са вјековним присуством у Црној Гори и садашњим значајним учешћем у укупном броју становника.

37. Свесрпски сабор препоручује Републици Србији и Републици Српској да заштите културно насљеђе српског народа које је угрожено изван територија Републике Србије и Републике Српске. Свесрпски сабор препоручује и несебично помагање српских манастира и цркава у Далмацији, Лици, Славонији и у другим мјестима, као и у Федерацији БиХ и Црној Гори. Свесрпски сабор захтијева од државних органа српског народа да посебно стимулишу научно-истраживачки рад и културно-умјетничко стваралаштво по овом питању.

38. Свесрпски сабор захтијева и додатну материјалну и сваку другу врсту подршке Србима повратницима који су се након ратних дешавања вратили на своја огњишта у Федерацију БиХ. Срби су и даље власници великих земљишних пространстава у Федерацији БиХ, те се морају економски оснажити како би сачували породичну имовину.

39. Свесрпски сабор наглашава потребу за формирањем сета усаглашених законских рјешења и подстицајних мјера с циљем повећања наталитета, како би се обезбиједио демографски раст. Свесрпски сабор очекује од државних органа Србије и Српске да оснују Фонд “Дјеца нам се рађала”, а с циљем формирања и провођења пронаталитетних мјера.

40. Свесрпски сабор истиче породичне и традиционалне вриједности као темељне вриједности српског друштва. Свесрпски сабор апелује на Републику Србију и Републику Српску да у складу са државним механизмима уједињено и кључно утичу на очување вредности и значаја породице.

41. Свесрпски сабор препоручује хармонизацију наставних планова и програма у основном, средњем и високом образовању у Републици Србији и Републици Српској. Свесрпски сабор подржава и увођење редовних ђачких и студентских екскурзија и то на начин да ђаци и студенти из Републике Србије посјећују природне љепоте и културно-историјске споменике у Републици Српској, и обрнуто.

42. Свесрпски сабор препоручује додатно економско зближавање Републике Србије и Републике Српске и повећање робне размјене, од чега ће коначну корист имати грађани Републике Србије и Републике Српске.

43. Свесрпски сабор предлаже сачињавање усаглашеног плана пољопривредне производње Републике Србије и Републике Српске.

44. Свесрпски сабор поздравља напоре Републике Србије која је током протеклих година финансирала велики број инфраструктурних пројеката у Републици Српској и у општинама Федерације БиХ у којима Срби чине већину или значајан дио становништва.

45. Свесрпски сабор подстиче Републику Србију и Републику Српску да даље развијају заједнички економски, културни, социјални, спортски и духовни простор.

46. Свесрпски сабор препоручује Републици Србији и Републици Српској обједињавање понуда, услуга, инвестиција и ресурса у областима енергетике, рударства, туризма, пољопривреде, банкарства, финансија и платног система, здравства, образовања, саобраћаја и веза и другим областима од националног значаја ради заједничког наступања на домаћим и страним тржиштима.

47. Свесрпски сабор предлаже сачињавање заједничког и уједињеног плана инфраструктурних пројеката Републике Србије и Републике Српске којим ће се детаљно уредити и планирати потенцијално важни пројекти. Свесрпски сабор поздравља заједничке активности Републике Србије и Републике Српске на изградњи ауто-пута Бањалука – Београд, на изградњи гасовода кроз Републику Српску, аеродрома у Требињу, као и на изградњи заједничких хидроелектрана. Наравно, економска сарадња је везана за шири регион и сматрамо је неопходном за успостављање блиских економских веза са свим земљама и ентитетима на Западном Балкану кроз Берлински процес, Отворени Балкан и кроз процес европских интеграција.

48. Свесрпски сабор тражи заједнички рад с циљем унапређеног координисаног наступа, окупљању и ангажовању српске дијаспоре у свијету. Заједнички рад на побољшању имиџа, лобирање и ширење истине о српском народу широм свијета.

49. Свесрпски сабор сматра да државни органи српског народа треба да понуде народима у окружењу споразум о историјском помирењу, трајном миру и развоју.

Ови закључци, ставови и циљеви садржани у Декларацији донесени су:

Полазећи од уједињеног националног интереса српског народа, поштујући Универзалну декларацију УН о људским правима, Међународни пакт о грађанским и политичким правима, Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, Декларацију о начелима међународног права о пријатељским односима и сарадњи између држава у складу са Повељом УН, Хелсиншки завршни акт, Бечку декларацију и Програм акције, те Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода,

Поштујући начела забране употребе силе, мирног рјешавања спорова и начела испуњавања преузетих међународних обавеза у доброј вјери и поштујући правила општег међународног права, поштујући право Републике Србије на заштиту уставног поретка и права на територијални интегритет и суверенитет у складу са међународним правом и Резолуцијом Савјета безбједности УН 1244,

Полазећи од Устава Републике Србије, који у преамбули наглашава државну традицију српског народа и који Косово и Метохију дефинише као неодвојиви дио Републике Србије,

Полазећи од Устава Републике Српске, којим се у преамбули изражава опредијељеност Републике Српске за потпуно поштовање и досљедно примјењивање Општег оквирног споразума за мир у БиХ, којим се недвосмислено прихвата, потврђује и гарантује уставно-правни положај Републике Српске, као једног од два ентитета који чине БиХ,

Полазећи од опредијељености Републике Српске и Републике Србије за потпуно поштовање и досљедно примјењивање Општег оквирног споразума за мир у БиХ, којим су Република Србија и Република Српска прихватиле и гарантовале опстанак Републике Српске и њен уставноправни положај као једног од два ентитета – чланице саставнице БиХ,

Потврђујући опредијељење Републике Србије и Републике Српске за чланством у Европској унији, као и очување војне неутралности у односу на постојеће војне савезе,

Имајући у виду Споразум о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Српске и Републике Србије од 26. септембра 2006. године који је закључен у складу са чланом 3. тачка 2а Устава БиХ,

Узевши у обзир трајну опредијељеност за очување мира, политичке и економске стабилности, самосталности у одлучивању, интегритета Републике Србије и интегритета Републике Српске у складу са Дејтонским мировним споразумом, као и вредности утканих у темеље нашег слободарског друштва,

Свјесни геополитичке нестабилности у свијету и региону и изазова за српски народ,

имајући у виду да се данас цјелокупна међународна политика налази у динамици великих промјена, позивајући се на универзално право на његовање пријатељских односа и наглашавајући право на окупљање, сабирање и саборно дјеловање српског народа и свих грађана Републике Србије и Републике Српске,

Поштујући права свих народа на окупљање и његовање традиције, обичаја и културе,

Позивајући се на историјску улогу српског народа који је слободу доносио свим балканским народима жртвујући сопствени народ и наглашавајући историјско вишемиленијумско битисање српског народа на просторима Републике Србије, Републике Српске и другим географским областима,

Његујући антифашистичке и антинацистичке вриједности и напомињући да је српски народ увијек био на правој страни историје, свјесни одговорности Републике Србије, која је потписник и заштитник Општег оквирног споразума за мир у БиХ, да перманентно надгледа процесе у БиХ с циљем заштите права Републике Српске и конститутивног српског народа,

Свјесни одговорности Републике Србије и Републике Српске, као територија које су насељене већинским српским становништвом, да буду окосница српског окупљања у садашњем тренутку и у будућности, посебно наглашавајући бригу о сународницима који живе у другим државама региона,

Подсјећајући се на Споразум од 29. августа 1995. године којим је Република Српска овластила Савезну Републику Југославију /чији међународноправни идентитет наставља Република Србија/ да у њено име и за њен рачун потпише мировни споразум у Дејтону, САД, и Паризу, Француска.

Свесрпски сабор српског народа Републике Србије и Републике Српске усвојио је данас Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа с циљем очувања мира, стабилности, националног, културног и вјерског идентитета, као и интензивирања и продубљивања сарадње и међусобне заштите.

Након усвајања од Свесрпског сабора, Декларација ће бити понуђена на усвајање Народној скупштини Републике Србије и Народној скупштини Републике Српске да би се обезбиједила њена пуна примјена.

Декларацију су у име Републике Србије и Републике Српске прогласили

предсједници Александар Вучић и Милорад Додик, предсједници, потпредсједници и чланови влада Републике Србије и Републике Српске, предсједници, потпредсједници и народни посланици Народне скупштине Републике Србије и Народне скупштине Републике Српске, уз благослов, молитвено и саборно учешће Његове светости патријарха српског Порфирија и архијереја и свештенства Српске православне цркве, преноси Срна.

Подијели...
Извор
СРНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!