Љубиње

У Љубињу дуван саде само још ријетке породице које не одустају од традиције

У Љубињу, као традиционално дувањарском крају источне Херцеговине, дуван као производна пољопривредна култура дефинитивно одумире, јер је са некадашњих 150 хектара производња ове индустријске биљке спала на свега петнаестак хектара.

“Одавно нема организованог откупа, па дуван саде само оне породице које га по традицији узгајају деценијама и не желе од њега да одустану, а како ће га пласирати на тржиште то је за сада непознато, иако има назнака да се произведене количине одвезу у Бијељину, гдје се још откупљује”, каже Драгољуб Сорајић, шеф Одсјека за привреду општине Љубиње.

Он напомиње да се берба ових дана приводи крају, али приноси нису богзна какви, јер су дуван похарали и суша и болести, а субвенција које су се некада примале за ове ставке више нема, јер нема организоване производње и склапања уговора.

Сорајић каже да људи у суштини још лутају у производњи пољопривредних култура, јер се опредјељују онако како су успјели у претходној години да пласирају на тржиште своју културу.

“Још се доста производи бијели лук, јер у Љубињу постоји фабрика за прераду ове пољопривредне културе, мада се ове године очекује и можда десетак хектара под зеленим луком, чија је садња тек почела, што је за мало Љубиње, у коме је 450 хектара обрађених површина, велика ствар, јер је прошле године неколико пољопривредника своју производњу преусмјерило на ову културу и нису се покајали све су продали, тим прије што се овај лук и сади и приспијева прије бијелог, па се прије и прода”, објашњава Сорајић, напомињући да би, ако крене добра продаја, неки овдашњи пољопривредници могли почети и са производњом расадног материјала, који се за сада набавља у Љубушком.

Додаје да се у посљедње вријеме у Љубињу све произведено прода, да се прода и жито чија сјетва почиње ових дана, на планираних око 60 хектара, али добро пролазе и сточари.

“Код љубињских домаћина се буквално не окрећу ни јагњад, ни телад, као ни јунад, јер је ово крај чувен по биљци зановијет, која је изузетно добра за квалитет меса, тако да се, када су у питању и сточарство и аграр, све прода, али је проблем што нема ко да ради”, објашњава даље Сорајић.

Недостатак радне снаге се и у Љубињу, као и у цијелој Херцеговини, везује за зараде, па се у вријеме обимнијих радова не могу изнајмити надничари, јер одлазе у приморске крајеве гдје су доста боље зараде, а ових дана масовно одлазе у западну Херцеговину на брање мандарина.

“Сада је берба мандарина у јеку и изузетно је добро плаћена, с обзиром на то да је дневница 50 евра, плус превоз или смјештај и храна”, додаје на крају Сорајић.

Кажу да у Љубињу има случајева да цијела четворочлана породица из Љубиња одлази на бербу мандарина, јер тамо имају чисте зараде 200 евра, с обзиром на то да не плаћају ни храну, ни гориво за одлазак и повратак кући, гдје само преспавају, али се онда суочавају с другим проблемом, у коме домаће њиве зарастају у коров, јер не добијају никакве субвенције.

Подијели...
Извор
НЕЗАВИСНЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!