Радници Јавне установе из Требиња “Екологија и безбједност” овога љета, осим змија, воде борбу и са стршљеновима и осама, чијих су гнијезда само у посљедња два мјесеца уништили више од стотину и то углавном захваљујући припаднику ове јавне установе Мишу Памучини.
“Некако ове године нисмо имали толико проблема са змијама, колико смо имали са осињацима, који су знали бити као фудбалска лопта, или још горе, са стршљеновима, чијих гнијезда сам у посљедњих мјесец и по уништио барем двадесет пет, у просјеку – сваки други дан”, каже Памучина.
Напомињући да је овог љета уништавао праве “гроздове” осињака и то више од педесет великих као фудбалска лопта, каже да се дешавало да на једној кући буде и по пет таквих “гроздова”, а недавно је на једној кући, у којој се борави само повремено, љети, уништио тринаест таквих.
“Гори су, међутим, стршљенови, чији је убод доста опасан, а мени се десило да ме убоде само један и нисам требао љекарску помоћ, јер, осим што ме је јако бољела рука, ништа се друго није десило, мада ми је колега са посла који је био са мном на интервенцији говорио да идем у болницу”, каже Памучина, додајући да је имао и ситуацију када га је уболо седам оса, па ни тада, иако је био доста отечен, није затражио љекарску помоћ.
Памучина сматра да су и ови убоди ствар неопрезности и хватања гнијезда голим рукама, што иначе не ради, откако су му из манастира Дужи код Требиња даровали специјално одијело у коме се лове стршљенови.
“Када сам прије три-четири године, поред змија, почео разарати и гнијезда стршљенова и оса, узимао сам пчеларска одијела, мада она нису адекватна за убод стршљена, а када су ме позвали из манастира Дужи да имају проблем са стршљеновима и након што сам интервенисао неколико пута, што на тавану конака и око олука, што на оближњим стаблима, даровали су ми намјенско одијело за стршљенове и од тада сам апсолутно безбједан”, наводи Памучина.
У недјељу је имао три овакве интервенције, па гнијезда стршљенова уништава чак и на објектима предузећа, највише на таванским дијеловима, али и на трафостаницама, гдје стршљенови јако брзо савијају гнијезда, а, с обзиром на то да се ти објекти само повремено отварају ради контроле, уколико нема кварова – дешава се да, када се објекат отвори, крене прави рој.
“Таква ситуација је прије неколико дана била у једној трафостаници, гдје електричари нису могли отклонити квар због стршљенова, док нисмо уклонили гнијездо”, каже Памучина.
Иако постоји средство за уништавање ових инсеката, најчешће их је немогуће уништити док се гнијездо не обори на под, из једноставног разлога што су увијек улази у гнијездо заклоњени, а само гнијездо издигнуто на тавану, испод олука, балконске надстрешнице и слично, а када се њихово станиште обори на под, реагују инстинктивно, бранећи свој дом и тада су много љути.
Памучина каже да му, ипак, са новим одијелом не могу ништа јер има непробојно одијело, рукавице које сежу до лаката и заштитну капу са мрежицом у коју инсекти ударају, али му не могу допријети до лица, а гнијезда у насељеним мјестима, гдје има људи, уништава ноћу, док по дану интервенише на мјестима гдје нема људи или у тим моментима нису ту.
До сада, како додаје на крају, ниједан позив за помоћ није одбио, било да се људи обраћају у ЈУ “Екологија и безбједност”, било њему лично, јер већ знају да, осим змија, врло вјешто уклања и стршљенове и осе.
У овој години уловио “само” петнаестак змија
Мишо Памучина је одраније у Требињу познат по томе што безбједно уклања змије из кућа и објеката, а у овој години је уловио око петнаестак ових гмизаваца, што је доста мање у односу на претходне године.
За ову намјену су у “Екологији и безбједности” набавили специјалну хватаљку, јер Мишо змије не убија, већ их само ухвати иза врата и тако пребацује у посуде у којим их транспортује до опустјелих мјеста и камењара и тамо их пусти.
