Центар за животну средину из Бањалуке објавио је најновију студију америчког Института за енергетску економију и финансијску анализу IEEFA.
Анализа се односи на економске изгледе изградње термоелектране Гацко 2 који нису баш најсјајнији чак по најповољнијим претпоставкама, а сличан извјештај објављен је и за друге пројекте угља у регији.
Анализа IEEFA потврђује да нема економских оправданости за изградњу нове електране на лигнит. Гацко 2 неће бити исплатив пројекат и врло брзо би постао непрофитабилан чак и по најповољнијем сценарију. Високе цијене електричне енергије не би требало да се користе као оправдање за пројекат, јер се не може процијенити до када ће оне опстати и да ће се користити алтернативни извори електричне енергије, наводи се у студији.
У студији се наводи још да је тешко предвидјети ко би могао финансирати такав пројекат чак и када би био политички подржан. Кина која је донедавно активно финансирала ове пројекте сада се већ повлачи из улагања у угаљ.
Паоло Кох, коаутор ове студије истакао је да су садашњи и будући трендови против нових термоелектрана попут Гацка 2 и сличних пројеката у регији.
„Економија за ову електрану јасно говори – зашто наставити изградњу скупог и високоризичног пројекта на фосилним горивима, када инвеститори могу тежити сигурнијим и бољим повратима тако што ће се одлучити за вјетроелектране и соларне електране?“
Насупрот томе, изградња нове електране на лигнит у БиХ би трабала дужи временски период да се изгради и била би јако изложена негативним утицајима у будућности. Нарочито се спомиње одређивање цијена угљен-диоксида што на овакве пројекте ствара финансијско оптерећење већ у старту. Недавно потврђени механизам за одређивање граница емисије угљен-диоксида Европске уније значи да би се плаћање емисије могло догодити већ од 2026. године чак и прије него што нова фабрика буде на мрежи. Високу цијену емисије ових штетних честица би на крају сносили потрошачи електричне енергије.
Велики дио ове анализе може се примијенити на друге сличне пројекте у БиХ и широм региона Западног Балкана. Свих шест земаља Западног Балкана обавезало се да ће у потпуности декарбонизирати своје економије до 2050. године.
Комплетну студију на енглеском језику можете прочитати ОВДЈЕ.
