Гацко

Хрвати долазе по своје у РиТЕ Гацко. Траже 200 милиона КМ

Рудник и Термоелектрана Гацко (РиТЕ) суочени су са потенцијално озбиљним финансијским проблемима, јер би могли да изгубе око 200 милиона КМ, а све због неиспуњених инвестиционих обавеза од прије 40 година, које су потписали са тадашњом СР Хрватском.

Наиме, „Хрватска електропривреда“ од РиТЕ Гацко тражи 100 милиона евра и камате на име обештећења по основу улагања у изградњу термоелектране, а у наредним редовима ћемо образложити зашто је Гацко уопште доспјело у ову ситуацију.

Прво ћемо се вратити у осамдесете године 20. вијека, када је одлучено да ће на западном дијелу Гатачког поља „нићи“ РиТЕ Гацко.

Први киловати електричне енергије једног од највећих произвођача струје, данас у Републици Српској, а тада у СР БиХ, произведени су 1983. године, а са разних страна се улагало у капацитете индустријског гиганта.

Пошто је БиХ тада, уз Црну Гору и покрајину Косово и Метохија, сматрана мање развијеном републиком, остале чланице СФРЈ (Србија, Хрватска, Словенија и Македонија), инвестирале су за поменуте јединице бивше државе.

Хрватска је то чинила и у Гацку, помажући изградњу Термоелектране, 1983. године, а у међусобно потписаном споразуму из тог периода, РиТЕ су се обавезале да ће јој испоручивати једну трећину произведене струје. То је почело већ 1984. године, а обавезе су редовно плаћане до 1992. године, када је почео рат у БиХ.

Након тога, из Гацка пут Хрватске више није отишао ни киловат електричне енергије, што је „Хрватској електропривреди“ (ХЕП) сада дало за право да тражи оно што јој се дугује, тј. оно што је улагала (процјене су да је то било 400 милиона њемачких марака).

ХЕП је на том плану 2017. године послао захтјев за мирним рјешавањем спора Савјету министара БиХ (мирно поравнање), тражећи да им се на име одштете плати 100 милиона евра. Међутим, од тада се ситуација није помјерила са мртве тачке, па се, како сазнајемо, хрватска страна окренула другом рјешењу, међународном арбитражном спору.

„На темељу улагања у ТЕ Гацко у вријеме СФРЈ, ХЕП сматра да има одређена права, укључујући потраживања на име обештећења“, пише у одговору за „Независне новине“ из ХЕП-а, којим се директно потврђује да неће одустати од ове приче.

Тврде да су од 2017. године три пута добијали захтјев Правобранилаштва БиХ да се продужи рок како би се изјаснили о захтјеву, али да ни након тога није дошло до нагодбе.

„С обзиром на то да је поступак у вези с улагањима ХЕП-а у ТЕ Гацко у току, не можемо износити више детаља“, додали су из овог предузећа.

Да је ствар озбиљна, говори и чињеница да је Правобранилаштво БиХ о намјерама ХЕП-а недавно обавијестило и руководство Рудника и Термоелектране Гацко.

Максим Скоко, вршилац дужности директора РиТЕ Гацко, потврдио је „Независним“ да, према њиховим сазнањима, Хрватска још није покренула арбитражу, али и да би то могао да буде наредни сценарио.

Није желио да говори о могућим посљедицама.

„Спор још није покренут и не бих желио да говорим о посљедицама“, казао је Скоко.

Слична ситуација, подсјећања ради, Републици Српској догодила се недавно, када је по тужби „Електропривреде Словеније“ за предратно улагање у РиТЕ Угљевик пресуђено да Словенцима треба исплатити 67 милиона евра, а да Угљевик, све док буде радио, мора испоручивати трећину произведене струје словеначкој компанији.

Ипак, Скоко тврди да се ради о два различита самоуправна уговора.

„Они нису идентични. Зато кажем да остављамо и хипотетички посматрамо то, и било би неозбиљно са моје стране да сада нешто конкретно коментаришем“, додао је он.

Са друге стране, Млађен Мандић, бивши правобранилац БиХ, а који је са те функције на самом почетку преговарао о захтјеву ХЕП-а, није оптимистичан. Сматра да је главна кривица што су РиТЕ Гацко уопште доспјеле у ову ситуацију на бившем руководству.

„Био сам тада у току и покушао сам да то завршим мирним путем. Међутим, није било сагласности, јер су тадашњи руководиоци РиТЕ Гацко били превише оптимистични и тврдоглави и мислили су да то могу оповргнути својим аргументима. Али право не познаје партиотизам ни емоције. Ако у овом случају дође до арбитраже, а с обзиром на стање арбитраже према Угљевику, мислим да ће Република Српска то изгубити“, рекао је Мандић за „Независне новине“.

Он наглашава да, уколико дође до арбитражног спора, Српска ће само за покретање спора морати спремити око милион и по евра.

„Гацко и Републику Српску спасава само да се одбије арбитража“, поручио је Мандић.

Поред Гацка и Угљевика, Хрватска и Словенија су осамдесетих година прошлог вијека улагале и у ТЕ Тузла и Какањ, а и они су морали хрватској страни да плаћају ту „услугу“. Међутим, „Електропривреда БиХ“ је оба случаја успјешно ријешила.

„Послије рата електропривреда у БиХ се подијелила, основана су одвојена предузећа. ‘Електропривреда БиХ’ је имала обавезе да плати Словенији и Хрватској и ми смо те обавезе усаглашавали од 2002. до 2005. и тада смо измирили сва потраживања и тако ријешили потенцијалне проблеме са којим се сада суочавају Гацко и Угљевик. Не знам зашто они то нису ријешили“, рекао је за „Независне“ Ален Јерлагић, стручњак за енергетику.

Подијели...
Извор
НЕЗАВИСНЕ

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!