Одлука фондације Отворено друштво (ОСФ) да прекине велики дио својих активности у Европи многе је изненадила, укључујући и бројне непријатеље њеног оснивача Џорџа Сороша, пише Политико.
Историјски гледано, ниједна друга фондација није учинила више за изградњу и подршку европског цивилног друштва. Након што је у почетку подстицала дисиденте иза „гвоздене завјесе“, укључујући Сорошеву родну Мађарску; данас је тешко пронаћи добро организовану непрофитну организацију (или иницијативу од јавног интереса) која дјелује широм Европске уније, а која није у неком тренутку имала користи од подршке те фондације.
И управо та укоријењена, свеприсутна природа подршке Отвореног друштва цивилном сектору у Унији, у комбинацији са њеном огромном способношћу финансирања и стручном подршком, изазваће велике посљедице послије неочекиване одлуке о повлачењу.
Због импозантне присутности ОСФ-а у цивилном друштва ЕУ, што је приближно једна осмина од 1,5 милијарди евра које се дистрибуише сваке године – њено повлачење пријети опстанку бројних непрофитних организација, од којих многе дјелују као демократско контролно тијело.
А због недостатка алтернативног финансирања, међу онима који су највише изложени ризику су невладине организације које се баве темама повезанима с технологијом – од покушаја сузбијања штетних садржаја на интернету уз помоћ вјештачке интелигенције до праћења неконтролисаног државног надзора и употребе шпијунског софтвера, као и оне усмјерене на оспоравана питања попут рода, права мањина и миграната, као и расне правде.
Гледано из ове перспективе, Сорошево повлачење није могло доћи у горем тренутку за европски пројект, с обзиром на то да га изазивају националистичке и популистичке странке које одбацују темељне „отворене“ вриједности блока, а оне ће убрзо бити ослобођене контроле коју организације које подржава ОСФ настоје да проводе.
Али има још тога, будући да би празнину коју је оставило финансирање ОСФ-а ускоро могли попунити конзервативни и вјерски десничарски донатори. Такви донатори су се већ појавили, посебно у Пољској и Италији, како би подржали организације против абортуса и ЛГБТ организација, а њихове донације су већ доступне. Уочи сљедећих избора у ЕУ у јуну 2024. сада ће им бити лакше захваљујући Сорошевом повлачењу.
Занимљиво је да је једно од оправдања зашто је ОСФ смањио донације, тврдња да институције ЕУ „већ издвајају значајна средства за људска права, слободу и плурализам“. Међутим, наивно је повјеровати да ће велике суме јавног новца за невладине организације које се не свиђају популистима бити лако доступне, посебно ако нова политичка клима буде битно другачија након поменутих избора.
Либералном оријентисаном цивилном друштву у ЕУ можда треба приватни новац да би преживјело, а лоша вијест је да ниједна друга филантропска организација нема ресурсе ни одлучности да охрабри европске невладине организације у истој мјери као ОСФ. Ова квази-монополистичка позиција истакла је и незгодну истину: након деценија безусловне подршке, непрофитне организације у ЕУ постале су нездраво зависне од ОСФ, што Сорошев одлазак чини још више забрињавајућим.
Наравно, донатор увијек има слободу да преусмјери финансирање према другим свјетским регијама, али поставља се и питање ослобађа ли га таква слобода одговорности. Када се све сагледа, ово је горка пилула за европско цивилно друштво, посебно што је услиједила након трогодишњег реструктурирања ОСФ-а, које се подударило са пандемијом и завршило с дуго очекиваном смјеном генерација.
Нови смјер финансирања ОСФ одређиваће будући предсједавајући Александар Сорош, 37-годишњи Џорџов син, и предсједник ОСФ-а лорд Марк Малок-Браун, чији је интерес за пројект ЕУ једнак интересу британских присталица за останак у ЕУ.
Као што је типично за филантропију, треба се запитати има ли заокрет ОСФ-а више везе с личним интересима његовог новог руководства него са ригорозном процјеном утемељеном на доказима стварних опасности с којима се суочава либерална демократија ЕУ.
За стотине организација и појединаца који се залажу за друштвене промјене, све то изазива нелагодност, али и нарушава углед филантропије када је њен допринос најпотребнији.
Најављено повлачење ОСФ биће и велики тест за кредибилитет и отпорност европске филантропије док блок улази у изборну сезону без преседана, јер ће грађани скоро четвртине земаља ЕУ изаћи на изборе. Политико се на крају пита, да ли ће се наћи неко да попуни насталу празнину.
