Српска православна црква прославља данас Светог апостола Тому, празник у народу познат као Томиндан.
Свети апостол Тома био је један од дванаесторице првоапостола Христових. Овај светитељ најпознатији је по сумњи у Христово васкрсење, али и по снажном исповиједању вјере које је услиједило након што је видио васкрслог Господа. У хришћанском предању познат је и под именом Дидим, што значи „близанац“.
Према Јеванђељу, Тома је био међу ученицима који су пратили Христа током његове земаљске проповиједи. Био је спреман да пође за њим и у опасност, а његове ријечи из Јеванђеља по Јовану показују одлучност и приврженост учитељу.
Када је Христос одлучио да крене у Јудеју, гдје му је пријетила опасност, Тома је осталим ученицима рекао: „Хајдемо и ми да помремо с њим“.
Ипак, управо је Тома остао упамћен по једном од најпознатијих догађаја из библијског казивања о Христовом васкрсењу.
Након распећа и васкрсења Исуса Христа, васкрсли Господ јавио се својим ученицима. Тома тада није био са њима, па им није повјеровао када су му рекли да су видјели Господа.
Рекао је да неће повјеровати док не види ране од клинова на Христовим рукама и не стави руку у његова ребра.
Осам дана касније, према Јеванђељу по Јовану, Христос се поново јавио ученицима, овога пута и Томи. Позвао га је да погледа његове ране и да се увјери, говорећи му да не буде невјеран, него вјеран.
Тада је Тома изговорио чувене ријечи „Господ мој и Бог мој!“.
Овај догађај има посебно мјесто у хришћанству јер показује како је Томина сумња прерасла у исповиједање вјере. Његова прича подсјећа вјернике да питања и недоумице могу бити дио духовног пута, а да је суштина у искреном трагању за истином.
Многе породице, Томиндан прослављају као крсну славу.
