Српска православна црква и њени вјерници данас прослављају Свету великомученицу Марину, у народу познатију као Огњена Марија, један од најпоштованијих љетних празника у српској православној традицији.
Иако у црквеном календару овај празник није означен црвеним словом, међу народом ужива велико поштовање. Огњена Марија се сматра заштитницом од пожара, громова, несрећа и других елементарних непогода, па су се кроз вијекове за овај дан везивали бројни обичаји и дубоко укоријењена народна вјеровања.
Ко је била Света великомученица Марина?
Света Марина рођена је крајем трећег вијека у Антиохији Писидијској, у вријеме прогона хришћана за владавине цара Диоклецијана. Потицала је из незнабожачке породице, али је још као дјевојчица прихватила хришћанску вјеру и крстила се, због чега ју је се одрекао рођени отац.
Када је одбила да се одрекне Христа и прихвати брак са римским намјесником, била је изложена тешким мучењима. Према црквеном предању, ни најстрашније муке нису поколебале њену вјеру. На крају је, као шеснаестогодишња дјевојка, погубљена мачем, поставши једна од најпоштованијих хришћанских великомученица. Њено страдање симбол је непоколебљиве вјере, храбрости и оданости Христу.
Зашто је народ назива Огњена Марија?
Народни назив „Огњена Марија“ потиче од старих народних вјеровања да ова светитељка штити људе од ватре, громова и пожара. Због тога је сврстана међу такозване „огњевите свеце“, заједно са Светим Илијом и Светим Пантелејмоном.
У прошлости су људи на овај дан избјегавали тежак физички рад, нарочито радове у пољу, како би исказали поштовање према светитељки и молитвено затражили Божју заштиту за своје домове, љетину и породицу. Треба нагласити да Црква не учи да светитељи кажњавају људе, већ да су народни обичаји и вјеровања настали током вијекова као дио народне традиције. Суштина празника је молитва, учешће у богослужењу и сјећање на подвиг Свете Марине.
Обичаји који се поштују
У многим крајевима српског народа и данас се на Огњену Марију одлази на Свету литургију и пале се свијеће за здравље, избјегавају се тешки послови, посебно у пољу и око ватре, породице се окупљају у миру и молитви, упућују се молитве за заштиту дома, љетине и укућана.
Најважнија порука овог празника није у народним обичајима, већ у сјећању на младу мученицу која је својим животом посвједочила да је вјера у Христа јача од сваког страха и земаљског страдања.
