Високи представник у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит дао је велики интервју за Дојче Веле и одговарао на питања ко је утицао на његову одлуку да напусти функцију, стање у Босни и Херцеговини, Дејтонски споразум, улогу међународне заједнице и Милораду Додику.
Дејтонски споразум и стање у БиХ
Шмит истиче да је Дејтонски споразум након рата 1995. године донио мир и створио оквир за демократску Босну и Херцеговину, уз снажну улогу међународне заједнице и САД-а. Међутим, сматра да се данас тај поредак „распада“ због јачања другачијих идеја, прије свега у Републици Српској. Он описује БиХ као стабилну, али веома крхку државу.
Према његовим ријечима, Европска унија нема довољно ефикасне инструменте да убрза интеграције БиХ, а процес европског пута траје предуго. Сматра да је потребна нова европска политика према БиХ, јер стари приступ више не функционише.
Милорад Додик и Република Српска
Шмит отворено говори о Милорад Додик и тврди да политичко руководство Републике Српске и даље има амбиције које би Републику Српску учиниле независном. Наводи да су против Додика раније постојале санкције из Вашингтона због његовог понашања према државним институцијама БиХ.
Посебно наглашава да је Додик ангажовао лобистичку фирму са циљем да омогући већу независност Републике Српске, уклони судске процесе против њега и изврши притисак да он оде са функције.
Шмит каже да је након објаве његове оставке из Бањалуке стигло славље и позитивне реакције из политичких кругова блиских Додику.
Разлози одласка Кристијана Шмита
Званично, Шмит наводи „личне разлоге“, али у интервјуу јасно поручује да одлази због промијењених политичких околности и недостатка јединствене подршке међународне заједнице. Каже да више не постоји пуни консензус међу Американцима, Европљанима и осталим члановима међународног управног одбора о правцу политике према БиХ.
Његова кључна порука је да функција високог представника може да функционише само ако иза ње стоји снажна и јединствена међународна подршка. Сматра да је због политичких промјена и различитих интереса унутар међународне заједнице постало тешко наставити мандат на исти начин.
Притисци из САД-а и међународне заједнице
Иако не говори директно о отвореним притисцима САД-а на њега лично, Шмит јасно сугерише да се америчка политика према БиХ мијења и да амерички ангажман више није толико снажан као раније. Каже да је након Дејтона постојао период „Pax Americana“, када су САД биле главни гарант мира на Балкану, али да сада види слабљење тог ангажмана.
Он упозорава да без заједничког дјеловања Европе и САД-а постоји озбиљан ризик дестабилизације БиХ и региона. Такође истиче да међународна заједница мора јасно подржати европски пут БиХ и зауставити, како наводи, „деструктивне политичке снаге“.
