Комплетан државни врх Србије и Српске у недјељу у Невесињу. Делегације предводе Вучић и Додик

Централна свечаност обиљежавања великог историјског јубилеја, 150. годишњице ”Невесињске пушке” биће одржан у недјељу 6. јула у Невесињу уз присуство државног врха Републике Српске и Републике Србије, те његове светости патријарха српског г.Порфирија и великог броја званичника и гости из цијелог региона.

У Невесиње у недјељу стиже и велики број министара, предсједници Матице Српске и Српске академије наука и умјетности, начелника, директора јавних предузћа, велики број представника институција из цијелог региона, особа из културног и јавног живота.

На челу Организационог одбора су предсједници Републике Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић, премијери Радован Вишковић и Ђуро Мацут, те министри из Влада Српске и Србије, начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, те Светко Ковач и Зоран Јањић из Удружења Невесињаца у Београду.

Начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић каже да свечано обиљежавање почиње 5. јула навече пројекцијом документрано-играног филма ”Невесињска пушка” на Тргу слободе, који је урађен ове године, а могу присуствовати сви грађани. Према његовим ријечима, 6. јула обиљежавање почиње у 8.00 часова светом архијерејском литургијом у Саборном храму којом ће началствовати патријарх српски г. Порфирије. Програм се наставља, свечаном академијом у 11.00 часова на Тргу слободе, а у програму учествују познати глумци, етно групе, Умјетнички ансамбл Министарства одбране ”Станислав Бинички”. Након свечане академије, делегација највиших званичника посјетиће село Крекове гдје ће на спомен-обиљежју бити одржан помен и положени вијенци.

”Овај догађај је важан за цијелу Херцеговини и српски народ. Консеквенце и посљедице, те утицај Невесињског устанка није био довољно истражен и изучаван у уџбеницима историје. Појединости и детаље смо сазнали тек сада. Утицај Невесињке пушке и догађаја који су услиједили вјероватно су живи и данас. Послије Невесињске пушке, одржан је највећи дипломатски скуп 19. вијека, Берлински конгрес на коме су моћници и свјетске силе одредили територијлно проширење и државност за Србију и Црну Гору, а устаници у Босни и Херцеговини су кажњени новим освајачем. Ови крајеви су чекали још око 40 година слободу и стварање Краљевине Југославије”, каже Авдаловић. Он истиче да су слободарске идеје из 1875. године биле инспирација и идеја водиља и многим генерацијама касније, у Првом и Другом свјетском рату и Одбрамбено-отаџбинском рату када је настала Република Српска као израз жеље и воље српског народа са ове стране Дрине.

Он наводи да овај догађај за Невесиње има огромни значај, јер Невесиње као мали град, има прилику да угости највише званичнике Републике Српске и Србије, те српког патријарха, као и огроман број важних људи и гостију са свих страна. ”Свечаност оваквог ранга није била никада у Невесињу, овај ниво, заинтересованост људи и медија није забиљежена у Невесињу”, додаје начелник.

Невесињска пушка је дала историјско обиљежје Невесињу, тим догађајем и пуцњем 1875. ударена је историјска детерминанта за овај крај, што се поновило и у Другом свјетском рату, као и задњем Одбрамбено-отаџинском рату када је Невесиње дало немјрљив допринос за ставрање Републике Српске.

Начелник општине Невесиње упутио је позив свим Невесињцима и Херцеговцима да се у недејљу придруже обиљежавању. ”Мислим да ће цијела Херцеговина бити овдје. Знамо да велики број људи долази из Мостара, Требиња, Билеће, Гацка, Љубиња, Берковића, Фоче, велики број људи и многих градова у Црној Гори, попут Херцег-Новог, Пљеваља, Никшића, Плужина, Пријепоља”, каже Авдаловић.

Обиљежавање 150. годишњице Невесинсјке пушке траје цијелу годину, већ је уприличено више промоција истоимене књиге, а у септембру ће свечана академија бити одржана и у Београду.

Прва ”Невесињска пушка” био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

Устанак је временом прерастао у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.