Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Дјетињце, празник посвећен дјеци и породици, који се слави треће недјеље пред Божић. Овај празник представља почетак посебног породичног циклуса који чине још Материце и Оци, а који вјернике духовно припрема за најрадоснији хришћански празник – Рођење Христово.
Дјетињци имају снажну симболичку и духовну поруку. Посвећени су дјеци као симболу чистоте, невиности и искрене вјере, али и подсјећању одраслих на Христове ријечи да без дјечије простодушности и смирења нема уласка у Царство небеско. У православној традицији породица се сматра „малом Црквом“, а Дјетињци управо наглашавају њен значај и улогу у преношењу вјере и обичаја на млађе нараштаје.
Најпознатији обичај везан за Дјетињце јесте симболично везивање дјеце. У јутарњим часовима родитељи или старији чланови породице дјецу лагано вежу канапом, шалом или траком, након чега се она „откупљују“ слаткишима, јабукама, орасима, ситним новчићима или поклонима. Овај обичај има разигран карактер и носи поруку радости, даривања и заједништва.
Духовна суштина Дјетињца огледа се у позиву на љубав, праштање и међусобно разумијевање унутар породице. Празник подсјећа да се Божић не дочекује само кроз спољашње обичаје, већ прије свега кроз чисто срце и добру намјеру.
Дјетињци, као и Материце и Оци, и данас имају посебно мјесто у српском народу, јер чувају породичну традицију, јачају породичне везе и уносе топлину у домове у данима када се вјерници припремају за Христово рођење.
