Православни вјерници данас прослављају Спасовдан, један од највећих хришћанских празника, познат и као Вазнесење Господње. Овај празник обиљежава догађај када се Исус Христос, 40 дана након свог васкрсења, вазнио на небо са Маслинске горе у присуству својих ученика, означавајући завршетак свог земаљског живота и повратак Богу Оцу.
На данашњи дан Вазнесења, четрдесети дан од Васкрса, Господ Исус Христос је довршио дјело нашег искупљења и спасења. Тога дана се јавио својим ученицима и рекао: „Идите по свему свијету и проповједајте јеванђеље сваком створењу. Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен.” Да би у томе успјели Христос им је обећао Духа Утјешитеља, и заповиједио да до силаска Духа Светога не излазе. Подигнутих руку Христос је ученике благословио након чега се вазнио на небо вративши се Оцу свом. Тиме је Христос отворио Небо и човјеку, дајући му могућност спасења. У знак сјећања на овај догађај наша Црква слави Дан Спаса нашег, Господа Исуса Христа, Спасовдан.
Спасовдан се увијек слави 40 дана након Васкрса, у четвртак шесте недеље послије највећег хришћанског празника. Ове године, празник пада на 29. мај. Назив „Спасовдан“ потиче од ријечи „Спаситељ“, јер је Исус Христос, према хришћанском вјеровању, Спаситељ свијета. Овај празник је један од 12 великих празника у православном календару и симболизује Христову побједу над смрћу и припрему за силазак Светог Духа на апостоле, који се слави на Духове.
Спасовдан је дубоко укоријењен у српској традицији, а обичаји који га прате одражавају вјеру, заједништво и духовност.
У црквама широм земље одржавају се литургије, гдје се вјерници причешћују и моле за духовну снагу и спасење.
У многим градовима и селима организују се свечане литије. У Београду, гдје је Спасовдан градска слава, литија пролази централним улицама уз молитве за благостање града и његових житеља. Ова традиција потиче из 1595. године, када су мошти Светог Саве спаљене, а Спасовдан је установљен као слава престонице.
Христос Васкрсе! Срећан Спасовдан!
