Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп потписао је извршну наредбу на увођење нових реципрочних царина на увоз из низа земаља широм свијета, укључујући и земље региона – Србију, Босну и Херцеговину (БиХ) и Црну Гору.
Ова одлука, коју је Трамп назвао дијелом „Дана ослобођења“ има за циљ заштиту домаће економије и смањење трговинског дефицита.
Према званичним подацима објављеним на налогу Бијеле куће на друштвеној мрежи X, Србија, БиХ и Црна Гора су међу земљама које су означене као „најгори прекршиоци“ због високих царина које намећу на америчке производе. Документ показује да Србија намеће царине од 74% на америчку робу, па је САД увео реципрочну царину од 37% на српске производе, Босна и Херцеговина има царине од 70% на америчке производе, а САД је као одговор увео царину од 35% на робу из БиХ, док Црна Гора наплаћује царине од 15% на америчку робу, па је реципрочна царина САД-а према Црној Гори 10%.
Ове царине су дио шире политике коју је Трамп најавио јуче потписујући наредбу, када је у обраћању из Ружиног врта Бијеле куће објавио и увођење универзалне царине од 10% на сав увоз из свих земаља свијета, која је већ ступила на снагу.
Поред тога, уведена је и царина од 25% на увоз аутомобила страних произвођача.
Међутим није познато како су САД и њихова администрација израчунали царине на своје производе које ова држава плаћа другим земљама свијета.
Трамп је ове мјере оправдао потребом за заштитом америчке привреде, тврдећи да ће оне донијети нова радна мјеста и инвестиције.
Он је истакао да су велике компаније попут Apple, Nvidia и Johnson & Јohnson већ уложиле милијарде долара у америчку економију као резултат ових политика.
Међутим, економисти упозоравају да би ове царине могле изазвати глобалну рецесију, повећати незапосленост и подићи цијене за потрошаче широм свијета. Према студији Aston Business School, укупни трошкови за свjетску економију могли би достићи 1,4 билиона долара због поремећаја у трговинским токовима.
У региону, ове царине могу имати значајан утицај на извоз у САД, посебно за мале економије попут Србије, БиХ и Црне Горе.
Сектори попут пољопривреде и текстилне индустрије, који су често осјетљиви на трговинске баријере, могли би бити посебно погођени.
У Београду, Сарајеву и Подгорици још увијек нема званичних реакција на ове мјере, али постоје сумње у тачност података о царинама које су наводно наметнуте на америчку робу.
Наиме, на X мрежи се спекулише да ни у Београду ни у Бриселу нису сигурни како је Трампова администрација дошла до закључка да Србија наплаћује 74% или БиХ 70% на америчке производе.
Аналитичари сматрају да би земље региона могле размотрити смањење сопствених царина на америчке производе како би ублажиле економске посљедице, али то би могло изазвати политичке тензије на домаћем терену.
Остаје да се види како ће се ове нове трговинске баријере одразити на економске односе између САД-а и земаља Западног Балкана у наредним мјесецима.
