ЗанимљивостиЗдравље

Херцеговац у деветој деценији лијечи се радом и купусом раштаном

Симо Поповић из требињског села Месари већ увелико гази девету деценију, виталан је као да је три деценије млађи, а своје здравствене проблеме, како каже, лијечи радом и зеленим купусом, такозваним херцеговачким раштаном.

Од некадашњег препуног села још се једино из Симовог оџака стално извија дим, иако има и оних мјештана који живе на релацији Месари – Требиње, а његових осамдесет двије године му не сметају да одржава домаћинство, баште и вртове, пчелињак и стоку.

Радио је 44 године као путар у “Херцеговинапутевима” и ту зарадио пензију, али се никада није одрицао села, радећи све сеоске послове, па и када су га доктори још прије тридесет година упозорили на слабости срца и прогнозирали му погоршање, прописујући му терапије и контроле, он је одлучио да остане на селу.

“Чим сам од доктора дошао кући, ријешио сам да у град не желим никако, већ идем као и до сада у моје Месаре, па шта ми Бог да, јер рачунам – могу ја живјети колико и моје срце, па ме ево и данас, након толико година жива и здрава, расположеног за све сеоске послове, а о болести и не мислим, као ни о осталим рђавим стварима, већ планирам само онолико колико могу понијети на својим леђима”, каже Симо.

О томе колико може понијети на својим леђима најбоље говори чињеница да је у сваки свој врт, а има их неколико, из обора са овцама сам пренио по двадесетак врећа стајњака, те да све узгоји на строго органски начин, а колико томе поврћу погодује и земља и узгој, најбоље говори чињеница да његов раштан, чија је висина стабљике до једног метра, достиже метар и по, што се у овим крајевима не памти.

Иако је раштан двогодишња биљка, овај пред Симовом кућом је овогодишњи, одгојен на брављем стајњаку, такозваној прпошци.

“Са једног купуса уберем по једну врећу и нема тог лонца у коме се може скухати један обрани струк”, каже Симо, не без дозе поноса, а онда, као да се правда, додаје како су јесенас на вријеме пале кише, а јесен погодује купусу.

Он као рецепт дуговјеког живота, поред свакодневног рада, истиче и здраву исхрану, у којој преовладава раштан купус, препун витамина и минерала, домаће месо и домаћи мед који он сам произведе, као и коју чашу домаћег вина или сока од самониклог дивљег нара, којег у овим крајевима има у изобиљу, па је у прошлој сезони набрао око 300 килограма и направио домаћи сок.

Прије неку годину му је, како каже, супруга заслабила, па је он на себе преузео и спремање јела у кући, чак и хљеб он сам испече и све стиже, мада му доста помогне и син Драган, који често долази из Требиња.
Каже да му је драго што син показује добру вољу и за тим да унаприједи старо домаћинство и бављење пчеларством, па ради на опремању просторије за апи терапију, али се и његови унуци уче тим старим занимањима.

Симо већ припрема огрев за идућу годину, користећи вријеме када истјера овце на испашу да пресијече које дрво за огрев и то га, како је убијеђен, држи у животу.
“Једноставно речено, не умара ме ни мотика ни сјекира, ни пчела ни овца. И тачно сам сигуран да је то мој рецепт за дуговјекост”, додаје на крају овај крепосни старац.

Подијели...
Извор
НЕЗАВИСНЕ

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Користите блокатор реклама

Наш систем је детектовао да користите неки од блокатора реклама. Ако бисмо те могли замолити да га искључите док читате наше вијести били би ти много захвални. Хвала ти унапријед!